Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Folijarna ishrana povrća za dobar rod

Folijarna ishrana povrća za dobar rod

Kada vidite da biljka pati, nedostaje joj hraniva, i zato je folijarna ishrana povrća pravi potez. Činioci koji direktno utiču na prinos i kvalitet povrća su sortiment, klima, zemljište, agrotehnika, itd. a jedan od najvažnijih je zemljište. Zemljište je, osim toga što predstavlja podlogu za biljke, glavni izvor vode i hranljivih materija, koje su neophodne za rast i razviće i koje biljke usvajaju preko korena. I nadzemni organi, pre svih list, mogu da usvajaju mineralne materije i vodu. Sposobnost biljaka da usvajaju vodu i hraniva preko lista u savremenoj proizvodnji povrća, kako na otvorenom tako i u zaštićenom prostoru, koristi se kao redovna agrotehnička mera u ishrani biljaka. Ovakav vid ishrane naziva se folijarna ishrana.

Folijarna ishrana 

Prednost folijarne ishrane je u tome što je ovu meru moguće izvoditi i više puta u toku vegetacije tako da možemo uticati na povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta povrća, kao i povećanje otpornosti na bolesti i štetočine. Pri intenzivnoj proizvodnji povrća uprkos obilnom i pravilnom unošenju hraniva u zemljište, često se javljaju nedostaci pojedinih elemenata, kao posledica nemogućnosti korena da usvaja dovoljne količine hraniva, pa se kao rešenje tada nameće folijarna ishrana. Folijarna ishrana se koristi i u slučaju oštećenja ili bolesti korena ili ako postoje uslovi koji utiču na slabo usvajanje ili potpuni prestanak usvajanja hraniva iz zemljišta (poremećen vodno-vazdušni režim, nepovoljna pH vrednost, niska ili visoka temperatura zemljišta, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja, fiksacija pojedinih hranljivih elemenata).

Folijarna ishrana nije, niti treba da bude, osnovni ili jedini naĉin ishrane biljaka, već je treba posmatrati kao dopunsku ishranu, odnosno meru koja omogućuje brzo i efikasno delovanje, radi korekcije ishrane biljaka.

Ovakav način ishrane savetuje se i u slučaju pojave oštećenja, koja su izazvana vremenskim nepogodama (kiša, grad, vetar) ili oštećenja od bolesti i insekata, kao i fiziološka oštećenja. Može da se izvodi i kombinuje sa drugim agrotehničkim merama, pre svih zajedno sa primenom sredstava za zaštitu bilja. Obično se u prskalicu stavlja prvo zaštitno sredstvo, pa tek onda đubrivo. U tom slučaju, pri primeni, đubrivo pomaže boljem usvajanju pesticida od strane biljaka i boljem efektu zaštite.

Zlatko Vampovac dipl. ing.

Paprika

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono) g/100m2 /dan Preparat (folijarno) konc. %
Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 15 dana)

FitoFert 10:40:10

100

FitoFert Humisuper

0.2-0.3 %

Nakon ukorenjavanja do cvetanja i prvih plodova (15 – 60 dana)

FitoFert 16:11:24

+

FitoFert 4:10:40

150

+

100

FitoFert BorMax 20

+

FitoFert Humisuper

0.15-0.20 %

+

0.2 %

Posle prve berbe tj. drugog dela vegetacije (60 – 100 dana)

FitoFert 24:6:10

+

FitoFert 4:10:40

50

+

200

FitoFert Calcium Organo 30

0.5 %

Završne faze plodonošenja ( od 100 dana do kraja vegetacije)

FitoFert 24:6:10

+

FitoFert NitroKalijum

150

+

150

FitoFert Humisuper

0.2-0.3 %

Jednom u toku nedelje u intenzivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti FitoFert CalNit (Kalcijum Nitrat) u količini 500 – 700 g/aru/nedeljno

Pročitaj i ...

krastavac zaštita vlažnost uvenuće fussarium svetlost krastavac u plasteniku krastavac setva

Krastavac, bolesti i zaštita biljke, plodova

U plasteniku je velika opasnost da krastavac oboli - pepelnica, siva plesan. Kako ga zaštititi?