Wednesday 22.01.2020.
Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Pojava azotne depresije i đubrenje u jesenjem periodu.

Pojava azotne depresije i đubrenje u jesenjem periodu.

POJAVA azotne DEPRESIJE i đubrenje u jesenjem periodu. Poznato je u poljoprivrednoj praksi da se vrlo često lome koplja u vezi primene mineralnih hraniva. Jedno od najproblematičnijih pitanja je primena azota u jesenskom razdoblju. U ovom tekstu navešćemo jedan od pogleda u vezi  količina i vremena primene azotnih hraniva.

Osnovu u ratarskoj proizvodnji predstavljaju osnovna obrada i osnovno đubrenje. U svakoj delatnosti važna je dobra osnova a svakako i u poljoprivredi kao fabrici bez krova gde je proizvodnja limitirana uslovima poput vrste zemljišta, konfiguracija terena, visina podzemnih voda, padavina i mnogim drugim. Osnovnoj obradi kao i osnovnom đubrenju se kod nas vrlo često ne poklanja puna pažnja pa ovi propusti na temelju svake proizvodnje neizbežno vode i smanjenju ukupnog prinosa gajene kulture.

Pojava azotne depresije i đubrenje u jesenjem periodu.

 Sintetičko azotno đubrivo đubrenje pred setvu osnovno đubrenje prihrana pšeniceEvidentno je da se kod nas u jesenjem razdoblju ne koristi dovoljna količina mineralnih hraniva a naročito ne dovoljno azota. Poznajući činjenicu da je azot vrlo mobilan element i da se vrlo lako ispire u dublje slojeve, proizvođači često potpuno izbegavaju njegovu upotrebu u jesen i tu prave veliku grešku. Naime, da bi se azot spustio na 1,5 metara dubine potrebno je oko 500 litara padavina po metru kvadratnom a to je znatno više nego što u našim uslovima tokom zime padne. Na teškim zemljištima poput smonice, parapodzola i sl. ovo ispiranje je manje a i sa tih dubina većina strnina i krmnih biljaka mogu koristiti azot, osobito u slučaju suše krajem proleća i početkom leta. Druga stvar je sa nagnutim terenima, lakim zemljištima i visokim podzemnim vodama, i u ovakvim uslovima treba biti vrlo umeren pri upotrebi azota u jesen.

Naravno, azot je potrebno uneti u ovom razdoblju ne samo kao potrebno hranivo za strnine i proletne kulture već i kao neophodan element za očuvanje mikrobiološke aktivnosti zemljišta. za bolju razgradnju organskih ostataka ili kukuruzovine u tlu potrebno je dodati od 6 do 10 kg azota po toni ostataka i ovu količinu ne treba računati u bilans hraniva za narednu godinu. Pravilo je da žetvenih ostataka kod kukuruza u zemljište ima približno onoliko koliko je uzgojena kultura dala prinos suhog zrna. U slučaju da je zaorana veća količina organske materije a da nije dodavan azot u zemljište može doći do nepovoljnog odnosa ugljenika i azota i pojave takozvane azotne depresije tj. manjka azota jer je sav slobodni azot u zemljištu angažiran u procesima razgradnje žetvenih ostataka. ovo može prouzročiti pojavu žutila a kasnije i crvenila lista pšenice i ostalih strnina krajem zime što rezultira zaostatkom u porastu a kasnije i smanjenjem prinosa.

Pojava azotne depresije

Sledeći razlog za obavezan unos jednog dela azota u jesenskom razdoblju je taj što primena veće koiličine azota predsetveno u proleće bez upotrebe depozitora na veću dubinu može uzrokovati slabije klijanje i nicanje i pogoršanje sklopa gajene kulture. Površinski rasturen azot a naročito fosfor i kalij koji su slabo pokretni u zemljišnom kompleksu u slučaju suše ne mogu doći u zonu korenovog sistema pa samim tim biljka ostaje neishranjena iako hraniva ima u izobilju.

Uzevši sve ovo u obzir naša preporuka je da pri osnovnoj obradi u jesenskom razdoblju u zemljište treba obavezno uneti celokupnu količinu fosfora i kalija i polovinu potrebnog azota. Drugu polovinu azota primijeniti predsetveno i u prihrani korištenjem KAN-a na slabo kiselim i kiselim zemljištima ili UREE na baznim zemljištima.

  PSSS  ČAČAK  Dipl.ing Milan Damljan

foto pixabay.com

POJAVA azotne DEPRESIJE 

Pročitaj i ...

pšenica napad suzbijanje korova rok setve

Mraz na njivi pšenica bez zaštite snežnog pokrivača

Pšenica pod snegom može mirno da "spava" ali bez snega, uz mraz od više dana stvara brigu poljoprivrednicima