Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Stočarstvo » Najčešće parazitne bolesti kod ovce

Najčešće parazitne bolesti kod ovce

ovce
Parazitne bolesti kod ovce

Preventivna zaštita kod parazitne bolesti obuhvata redovno tretiranje ovaca i janjadi odgovarajućim antihelminticima i vakcinama radi sprečavanja pojave određenih bolesti, ali i njihovog širenja, održavanje dobrog zdravlja, rasplodne kondicije, smanjenja utroška hrane za kilogram prirasta te brži rast i razvoj mladih životinja.

Preventiva obuhvata držanje ovaca u odgovarajućim uslovima, pravilnu hranidbu i drugo. Preventivna zaštita provodi se protiv parazitarnih, zaraznih i drugih bolesti. Te bolesti mogu izazvati velike materijalne i finansijske štete, koje nastaju kao posledica troškova lečenja te uginuća životinja.

Parazitne bolesti dele se na spoljne i unutrašnje. Najčešće unutrašnje parazitarne bolesti, u uzgoju ovaca jesu – metiljavost ili fascioloza, trakavičavost ili cestodoza, trihostrongilidoza i metastrongilidoza. Od vanjskih parazitarnih bolesti najveće probleme predstavlja šuga ovaca te piroplazmoza.

Zarazne bolesti u ovčarskoj proizvodnji najčešće jesu zarazna šepavost i enterotoksemija. Mogu su pojaviti i Q-groznica, enzootski pobačaj ovaca, bruceloza ovaca (melitokokoza).
Ostale bolesti mogu se biti posledica nepravilne hranidbe, npr. kisela i bazna indigestija, intoksikacije i druge.

Nakon janjenja javljaju se bolesti koje su vezane za upale porođajnih organa, najčešće kao posledica zaostajanja delova ili cele posteljice i porođajnih eksudata. Bolesti mlečne žlezde jesu razne upale dela ili celog vimena, odnosno mastitisi.
Loši uslovi držanja omogućuju pojavu zarazne šepavosti, ali i bronhopneumonije, šuge. Zbog nedovoljnog poznavanja ovčarske proizvodnje najčešće se javljaju upala mlečne žlezde ili mastitis, zaostajanje posteljice i upala materice, ali i druge bolesti.

Parazitne bolesti

Metiljavost ili fascioloza

Uzročnici metiljavosti jesu veliki i mali metilj. Metiljavost je najčešća bolest u svih preživara pa tako i u ovaca. Može biti vrlo neugodna i napraviti velike štete u ovčarskoj proizvodnji.
Metiljavost se najčešće i najviše javlja u močvarnim, barskim, nizinskim i poplavnim područjima, pogotovo u kišnim razdobljima godine.

Znakovi bolesti

Bolest se javlja u akutnom i hroničnom obliku.

Akutni oblik obično traje 4 do 6 nedelja. U tom razdoblju razvija se upala potrbušnice i probavnih smetnji. Ovca prestaje jesti, preživati, dobiva proliv, naglo mršavi, vuna joj postaje neuredna. Telesna joj je temperatura povišena i do 42 °C. Gravidne životinje mogu pobaciti. Bolest može trajati vrlo kratko pa životinja može uginuti za 7 dana. Javlja se obično pred kraj leta, u jesen i početkom zime.

Hronični oblik traje duže od 6 nedelja. Životinja slabije pase, polako gubi na težini, vuna joj je neuredna, ispada u čupercima. Ispod donje čeljusti javlja se otok i nakupljanje tekućine u trbušnoj šupljini. Temperatura je u granicama normale. Bolest se najčešće javlja tekom zime i proleća.
Preventivna zaštita sastoji se u redovnom tretiranju ovaca i janjadi odgovarajućim antihelminticima kao što su Nilzan, Valbazen 10 %, Monil i drugi. Da bi se životinje što pre oporavile, potrebno im je dati kvalitetnu hranu te vitamine i minerale.
Ako životinja ima proliv, treba joj je dati sredstvo koje ga zaustavlja, po preporuci veterinara, kao što je Trimetosul, Geomicin i dr.
Preventiva obuhvata i meliorativno uređenje livada i pašnjaka, tj. njihovo isušivanje da bi se sprečilo razmnožanje barskog pužića.
Jedna od preventivnih mera jeste i uskladištenje sena 6 meseci pre hranjenja životinja.

Trakavičavost ili cestodoza

Uzročnici su trakavice, paraziti, kojima odrasli oblici žive u crevima. Odrasle trakavice duge su i do nekoliko metara, imaju glavu, vrat i veliki broj članaka u kojima se nalaze jajašca. Kada su članci zreli, otpadaju, pa izmetom budu izbačeni van.
Znakove bolesti nalazimo uglavnom u mladih životinja, ređe u odraslih. Najčešće strada janjad na paši, kada se u crevima nalazi veći broj trakavica. Janjad zaostaje u rastu, ima probavne smetnje, proliv, anemična je, postupno mršavi, a u težim invazijama ugiba.
Preventivna zaštita od bolesti sastoji se u redovitom tretiranju životinja odgovarajućim antihelminticima, najčešće Monilom, mesec dana nakon što se životinje isteraju na pašu. U težim slučajevima bolesti potrebno je životinji dati vitamine i minerale u injekcijama radi bržeg oporavka.

Metastrongilidoza

Uzročnici te parazitarne bolesti jesu paraziti, plućni vlasci, koji parazitiraju u bronhima, bronhiolima i alveolama pluća. Nitastog su oblika, bele, žućkaste ili rđaste boje, dugi i do 11 cm.
Znakovi bolesti započinju kratkim suhim kašljem. Kasnije kašalj postaje vlažan jer ovca kašljanjem izbacuje na nos i usta sluz koja u težim oblicima bolesti sadrži i krv. Disanje postaje ubrzano. Telesna je temperatura u granicama normale.

U težim slučajevima razvija se upala pluća, ovca atipično diše, što se uočava na području iza rebara, pa kažemo da ovca “pumpa”, telesna joj je temperatura povišena. Razvojem bolesti životinja prestaje jesti, a na kraju ugiba.
Preventivna zaštita sastoji se u redovnom tretiranju, svaka 3 do 4 meseca, ovaca i janjadi odgovarajućim antihelminticima, kao što su Nilzan, Nilverm i drugi.
Novija preventivna mera jest dvokratno cepljenje janjadi difil-vakcinom u dobi od 2 do 4 meseca u razmaku od mesec dana. Kao preventivna zaštita deluje i izbegavanje napasivanja ovaca po rosi, na vlažnim, odnosno poplavnim pašnjacima, a takođe i pregonsko napasivanje.

Plan preventive zaštite ovaca i janjadi protiv parazitarnih bolesti

Ovisno o području na kojem se ovce uzgajaju, potrebno je provesti obavezno tretiranje protiv metilja i ostalih želučano-crevnih i plućnih parazita tri do četiri puta godišnje. U nizinskim te brdsko-planinskim područjima tretiranje se provodi tri puta godišnje, a u nizinskim poplavnim te močvarnim i barskim područjima potrebna su najmanje četiri tretiranja godišnje.

Plan tretiranja ovaca u nizinskim i brdsko-planinskim područjima:

1. tretiranje sprovesti krajem marta tj. dve do tri nedelje pre puštanja ovaca na ispašu antihelmintikom Faskoverm, 1 do 1,2 ml na 10 kg telesne mase životinje pod kožu,

2. tretiranje sprovesti krajem jula, tj. pred sezonu pripusta, ako se provodi planski pripust, antihelmintikom Nilzan, 2 do 3 tablete ovisno o masi životinje

3. tretiranje sprovesti krajem novembra, tj. mesec do mesec pred janjenje, antihelmintikom Valbazen 10 %, 1 do 1,2 ml na 10 kg telesne mase.

Plan tretiranja ovaca u nizinskim poplavnim, močvarnim i barskim područjima:

1. tretiranje krajem marta antihelmintikom Faskoverm 1 do 1,2 ml na 10 kg telesne mase,

2. tretiranje krajem juna antihelmintikom Monil, 2 do 3 tablete,

3. tretiranje krajem septembra antihelmintikom Nilzan, 2 do 3 tablete,

4. tretiranje krajem decembra antihelmintikom Valbazen 10 %, 1 do 1,2 ml na 10 kg telesne mase u usta.

Jaganjcima u dobi od 1,5 meseci potrebno je dati antihelmintik Monil, 1 tabletu na 10 kg telesne mase. Isti tretman treba ponoviti kada su jaganjci u dobi 3 meseca, antihelmintikom Nilzan, 1 tableta na 15 kg telesne mase. Ako je potrebno pojedinačni tretman treba ponoviti i pre.

 Izvor: Znanje i zemlja

Pročitaj i ...

električni čuvar stoke

Električni čuvar stoke na pašnjacima – CLAIR Novi Sad

Kako da mirno provodite vreme u svom domu dok električi čuvar stoke radi za Vas? Pozovite Clair.

Leave a Reply