Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Podloga Kober 5BB – za krečna zemljišta pravi izbor

Podloga Kober 5BB – za krečna zemljišta pravi izbor

Podloga Kober 5BB – Veoma je bitno dobro odabrati podlogu, jer ona utiče i na poboljšanje i na pogoršanje niza agrobioloških i tehnoloških ossobenosti nakalemljenih sorata vinove loze. Greške pri izboru lozne podloge kasnije se ne mogu ispraviti. Ona mora da poseduje niz povoljnih osobina:

  •    da je potpuno otporna prema korenovoj filokseri
  •    da ima dobar afinitet prema plemenitoj lozi
  •    da se lako prilagođava različitim zemljištima i klimatskim uslovima
  •    da podnosi određene količine kreča u zemljištu
  •    da se dobro ožiljava
  •  da pozitivno utiče na vegetativni i rodni potencijal, i na ostale agrobiološke i privredno tehnološke osobine nakalemljenih sorti vinove loze
  •    da nije zaražena virusom

Podloga Kober 5BB –  za krečna zemljišta

Podloga Kober 5BB spada u grupu američko-američkih hibrida Berlandieri x Riparia. List je veliki, trodelan. Postoji veliki broj klonova. Vrh mladog lastara je bronzano zelen ili crveno zelen. Cvet je funkcionalno ženski. Zreo lastar je sa dugim internodijama.

Podnosi 60% ukupnog i do 20% aktivnog kreča u zemljištu. Ta se podloga vrlo dobro ukorenjava, ima dobar afinitet sa svim našim sortama, i povoljno utiče na bujnost i rodnost svih sorata vinove loze. Otporna je korenovu filokseru a neotporna na lisnu filokseru. Vrlo je otporna na niske temperature.

dipl. ing. Teodor Prvulovic

PRIHRANA VINOVE LOZE

Tokom ranog proleća se vrši đubrenje vinove loze. Prihrana vinove loze azotnim đubrivom KAN-om obavlja se kod prve obrade zemljišta jer će najveći deo azota vinova loza iskoristi do cvetanja. Preporučuje se dodati, uvažavajući količinu azota dodatu prethodno u jesenjem đubrenju, 10 g/m2 KAN-a 27% N.

Prihrana se obavlja u dva navrata:

½ početkom vegetacije i posle cvetanja ili

½ početkom vegetacije, ¼ posle cvetanja, a ¼ mesec dana posle drugog prihranjivanja.

Uloga azota je u vegetativnom porastu i povećanju lisne površine, no ne smemo preterati jer prekomerna količina azota, pogotovo bez osnovnog jesenjeg đubrenja izaziva osipanje cvetova, pojavu rehuljavosti grožđa, slabo dozrevanje grožđa. Vina dobijena sa zemljišta koja su bogata azotom su slabijeg kvaliteta, imaju slabije izraženu aromu, teže se bistre, stabilizuju i čuvaju.

Uz redovno jesenje đubrenje mineralnim đubrivima, vinograde treba svake treće do četvrte godine đubriti zrelim stajskim đubrivom u količini od 30-40 t/ha ili 3-4 kg/m2. Primenom stajskog đubriva obogaćuje se zemljište organskom materijama, popravljaju se odnosi vode i vazduha u zemljištu, mikrobiološka aktivnost u zemljištu, a time i celokupna plodnost zemljišta. Stajsko đubrivo je najbolje uneti u zemljište u jesen odmah posle berbe

Vladan Trandafilović, mast.polj.

PSSS Zaječar

Pročitaj i ...

gljive vinograd mirovanja rezidba vinove loze crne pegavosti

Gljive na vinovoj lozi vrebaju – oprez tokom zime

Gljive na vinovoj lozi vrebaju i zato je oprez tokom zime neophodan. Sakrivaju se u opalom lišću i ispucaloj kori čokota.