Kalijum reguliše sintezu organskih materija

Za rast i razvoj voćaka neophodno je obezbediti sve elemente, jedan od njih je kalijum koji reguliše sintezu proteina, promet ugljenih hidrata i sintezu organskih materija.

Deficit kalijuma u voćkama – Mr Branko Tanasković, PSSS Čačak

Kalijum vrši veoma važne funkcije u životu voćaka u biohemijskim i fiziološkim procesima koji prate rastenje i razvitak voćaka, iako nije sastavni deo ni proteina ni većine drugih organskih supstanci kod voćaka. Kalijum obavlja prvenstveno biokatalizatorsku ulogu pri sintezi proteina, reguliše nagomilavanje i promet ugljenih hidrata, potpomaže biohemijske procese pri sintezama različitih organskih materija. Zato se, u slučaju nepovoljnih količina kalijuma azot nalazi u organima voćaka više rastvorljiv u amonijačnom i amidnom, nego u belančevinastom obliku.

Takođe, kalijum pojačava priticaj vode u organe voćaka, poboljšava formiranje ksilema u korenu, stablu i granama, pojačava obrastanje korenovog sistema apsorpcionim žilicama i obezbeđuje normalan razvitak semena i ploda. Takođe, pojačava koloraciju pokožice, a značajno doprinosi i dobrom ukusu i aromi voća, ubrzavajući i zrenje plodova. Koliko je važan za život voćke pokazuje činjenica da ga u slučaju nedovoljnog prisustva, plodovi izvlače iz samog lišća.

Obzirom na veliki značaj u voćkama, usled nedovoljnih količina ovog elementa u zemljištu u pristupačnim oblicima, kod voćaka se javljaju jasno uočljivi, ali i upadljivi morfološki i fiziološki poremećaji, a često i sa veoma nepovoljnim posledicama, na primer cvetanje i listanje su ubrzani, iako su cvetovi normalno razvijeni. Do juna vegetacija je normalna, a tada se na lišću javljaju karakteristični simptomi: ono najpre je plavkasto zelenkasto, a po ivici i između nervature može biti i hlorotično. Po obodu se nabora i savija ka licu, a kasnije ivice lista nekrotiraju, pa izgleda kao ožegotina. Takođe, često se obrazuje suviše cvetnih pupoljaka, koren se slabije razgranjava, a umanjena je otpornost stabala prema suši, mrazu, parazitnim gljivama i štetočinama.

Ovakve manifestacije na lišću voćaka usled nedostatka kalijuma, karakteristične su u sušnim godinama i aridnim predelima.

Kalijum reguliše sintezu materija u voćkama

U kasnijim stadijumima vegetacije, ožegotine ivice lista javljaju se u manjoj meri, ali je samo lišće znatno sitnije. U slučajevima jače izraženog nedostatka kalijuma lišće se suši i počinje otpadati i to od vrha ka osnovi grana i letorasta. Mogu se osušiti čak i vrhovi letorasta. U nekim slučajevima, kod veće bujnosti stabala i dužoj vegetaciji, ogoljeni vrhovi letorasta mogu ponovo listati, što ih čini jako osetljivim prema mrazu.

Nedostatak kalijuma naročito nepovoljne promene izaziva na plodovima. Tada se kod njih slabije razvija seme, što može pojačati otpadanje plodova i jače smanjenje rodnosti. Plodovi koji prežive imaju nezreo izgled, često su dosta slatki, bez svojstvene arome, sa drvenastim ili sunđerastim mezokarpom. Utvrđeno je da pojedine vrste voćaka nejednako reaguju na nedostatak kalijuma (primer jabuke i ogrozd- vrlo osetljivo, maline srednje, šljive i kruške slabo). U tom pogledu dolazi do manjeg ili većeg uticaja i biološke osobine sorti, kao i hipobioti, sa druge strane.

U svojim ispitivanjima Kwongo i Fischer dokazali su da se pri deficitu kalijuma u lišću akumuliraju azotna jedinjenja, a povećavaju se i količine više amino kiselina (primer arginin, glutamin, serin, asparagin, histidin, lizin, prolin).

U današnjem intenzivnom voćarstvu, retki su simptomi nedostatka kalijuma, koji se redovno unosi u zasade, ponajviše različitim mineralnim đubrivima, dobro rastvorljivim u zemljištu.