Aronija – tri načina njenog razmnožavanja

Veoma značajno voće za naše zdravlje je sibirska borovnica – aronija, zato delimo sa vama više detalja o tri načina njenog razmnožavanja. Moguće je iz semena, deljenjem busena i in vitro.

Načini razmnožavanja

Prvi način je generativni, iz semena. Seme iz ploda se izdvoji i ispere na gustom situ ili cedilu, osuši i čuva na suvom mestu do oktobra. Tada se raširi po filter papiru, pokvasi, umota u rolnu i stavi u plastičnu kesicu pa onda u frižider gde stoji do marta sledeće godine. Tom prilikom obavi se stratifikacija na + 4-5 stepeni C tokom 4-5 meseci. U martu se seme seje u kontejnere u sterilnom supstratu za proizvodnju rasada i drži na toplom mestu. Niče za oko tri nedelje.

Oko mesec dana posle nicanja mlade biljčice se pikiraju na veća rastojanja, npr. 10 x 10 cm, gde se neguju oko dva meseca, u otkrivenoj leji ili na polju. Tokom leta mogu da se rasade u rasadniku, uz obavezno navodnjavanje, gde će se obaviti prijem i rast sadnica do oktobra. U to vreme sadnice mogu imati 10 – 15 cm visine i trebaće im još jedna godina za rast u rasadniku do pristizanja za sadnju na stalnom mestu. Rastojanje između redova u rasadniku treba da bude minimum 80 cm kako bi korovi mogli da se uništavaju rotofrezom. U samom redu biljke mogu da se sade gusto, na 15 – 20 cm. U njima se korovi čupaju ručno, jer u rasadnicima nije dozvoljeno korišćenje herbicida.

Tokom sezone zaštita od bolesti i štetočina nije potrebna jer je aronija otporna. Ukoliko se u blizini sadnica, oko rasadnika, nalaze bujni korovi i zapušteni voćnjaci, mogu se sporadično pojaviti lisne vaši, ali ni one ne mogu da naprave veće štete. Dobro negovane biljke same se oslobađaju napasnika.

Drugi način razmnožavanja je deljenjem ili čerupanjem busena. Za ovo treba pripremiti stare žbunove nagrtanjem zemlje oko korena. Uz redovno navodnjavanje i uništavanje korova za jednu vegetacionu sezonu mogu se dobiti po nekoliko ožiljenih izdanaka koji se odsecanjem do matičnog stabla pretvaraju u sadnice. One se mogu saditi na stalno mesto ili u rasadniku, u zavisnosti od njihove razvijenosti. Ovakve sadnice nisu uniformne, naročito u pogledu razvijenosti korenovog sistema. Zbog toga se u praksi javlja slabiji prijem. Samo biljke sa dobro razvijenim korenom se primaju, ostale se suše.

Treći način razmnožavanja je najefikasniji. Aronija se razmnožava vegetativno, iz meristema, in vitro, u kulturi tkiva. Ovako se dobija uniformno potomstvo jedne odabrane, matične biljke, u neograničenom, tj. potrebnom broju. Ovako mogu da proizvode sadnice samo dobro obučeni kadrovi u dobro opremljenim laboratorijama za kulturu tkiva, kao što je Superior u Velikoj Plani. Na ovaj način, u poređenju sa gajenjem iz semena, biljčice iz laboratorije imaju “jednu godinu” pri iznošenju u plastenik, na aklimatizaciju, i, od juna do oktobra imaju sledeću godinu, tako da predstavljaju pandan dvogodišnjim biljkama iz semena. Uz to, potpuno su zdrave, tzv. Virus fri sadnice. Koren je maksimalno razvijen i omogućava prijem svih biljaka.

izvor Superior Velika Plana