Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu izvoz kukuruza podiže mu cenu na 14,70 dinara za kilogram – bet PDV-a. Pojava mikotoksina u pšenici je prisililo mlinare da sačekaju sa kupovinom.
Usled smanjene aktivnosti mlinara na „Produktnoj berzi“ došlo je do pada prometa i stagnacije cene pšenice, dok su kukuruz i soja zabeležili pozitivne cenovne trendove uz skroman obim trgovanja. Ukupan promet za ovu nedelju je iznosio 920 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 29.127.300,00 dinara. U odnosu na prethodni upoređujući period količinski obim prometa je manji za 66,55%, dok je finansijska vrednost prometovane robe niža za 49,89%.
Pšenicom se trgovalo po jedinstvenoj ceni od 19,25 din/kg bez PDV-a (21,17 din/kg sa PDV-om). Ovo ujedno predstavlja ponderisanu cenu za koju možemo reći da beleži stagnaciju u odnosu na prethodni posmatrani period.ene
Izvoz kukuruza podiže cene
Kukuruz beleži rast cena usled veće zainteresovanosti izvoznika za ovom žitaricom. Ugovori za kukuruz su se zaključivali u veoma uskom cenovnom rasponu od 14,60 do 14,70 din/kg bez PDV-a. Upoređujući cenu sa prethodnom nedeljom, cena žutog zrna je doživela rast od 2,10%.
Soja je nastavila da beleži blagi rast cena. Sojom se trgovalo od 37,00 do 38,00 din/kg bez PDV-a. Ponderisana cena je iznosila 37,50 din/kg bez PDV-a (41,25 din/kg sa PDV-om). U odnosu na prethodnu nedelju cena je viša za 0,72%.
Berzanski indeks PRODEX je na dan 05.11.2019. godine bio na nivou od 201,35 što predstavlja rast od 0,82 indeksnih poena.
direktor
Miloš Janjić
Svetsko tržište pokazuje znake veće tražnje za pšenicom, tako u regionu Crnog mora tona pšenice sa 12,5% proteina već košta 209 US dolara. Naša pšenica je zatečena pojavom toksina DON i treba tačno utvrditi količine pšenice koja sadtži taj mikotoksin.
Zalihe soje u SAD -u su 20 miliona tona – najviše u dugogodišnjem periodu bez najave da će Kina izvršiti veće nabavke jer koneski trgovci čekaju prvu soju iz Brazila u drugoj polovini januara 2020. godine. Prvi put su ove sezone kineski trgovci uvozili veće količine soje iz Rusije, čak su iznajmljivali zemljište u pograničnom području sa Rusijom da gaje soju i dopremaju je u Kinu. Očekuje se da će sledeće godine soja u Kini biti gajena na više od 9,3 miliona hektara. Sve su manje šanse da će Kina ikada ponovo uvoziti soje iz SAD-a u količini od 35 miliona tona.
