Masti u mleku – kako povećati procenat

• odlično seno – 3 kg;

• vrlo dobro seno – 2,5 kg;

• prosečno seno – 2 kg;

• loše seno i senaža – 1,5 kg;

• zelena hrana – 10 kg i

• kvalitetna silaža 6-7 kg.

Masti u mleku

Što bolji kvalitet kabaste hrane – Najvažniji činilac koji utiče na hranljivu vrednost trava i leguminoza je stadijum razvića ili fenofaza razvoja u momentu košenja za ishranu ili konzervisanje. Kako biljka postaje zrelija tako se smanjuje udeo proteina, energije, kalcijuma i fosfora, a povećava zastupljenost vlakana. Ovo je praćeno i sa povećanjem procenta lignina, koji je nesvarljiv i za životinju nedostupan, usled čega opada energetska vrednost hraniva.

Na smanjenje hranljivih materija takođe utiču: kiša, baliranje suviše suvog sena (značajan gubitak lista).

Pri čuvanju (lagerovanju) sena procenat vlage mora da bude niži od 14%. Seno koje se lageruje vlažnije gubi hranljivu vrednost usled zagrevanja i kvarenja. Preterano vlažna silaža može da produži fermentaciju, usled čega se gube rastvorljive hranljive materije.

Izbalansirati različite tipove ugljenih hidrata i proteina – Usklađivanjem ovih parametara može da se postigne optimalna fermentacija u buragu, a kao rezultat toga i optimalna proizvodnja.

U uslovima ishrane po volji, na odličnoj ispaši i bez koncentrata može se ostvariti proizvodnja mleka od 20-25 kg; na silaži 10-15 kg, a na prirodno sušenom senu samo 5-10 kg.

Samo kombinovanjem na određeni način kabaste i koncentrovane hrane dobijaju se obroci koje će krave u potpunosti konzumirati i koji obezbeđuju visoku proizvodnju, a ujedno su i ekonomični.

Pratiti odnos nestrukturnih i strukturnih ugljenih hidrata – od čega zavisi proporcija isparljivih masnih kiselina koje se stvaraju u buragu varira zavisno od zastupljenosti nestrukturnih i strukturnih ugljenih hidrata u obroku. Obično je udeo sirćetne u ukupnim isparljivim masnim kiselinama 60-70%, propionske 15-20% a buterne 10-15%.

• Propionske kiseline ima više ako je u obroku zastupljena veća količina šećera ili skroba – zrnasta hraniva.
• U slučaju da obrok sadrži veće količine lako svarljivih ugljenih hidrata, može da dođe i do stvaranja mlečne kiseline i pojave acidoze buraga (zrnasta hrana, veća količina koncentrata u jednom obroku, koncentrati travna masa zajedno sa koncentratom bogatim u skrobu). Kada Ph padne ispod 6 tada korisni mikroorganizmi (oni koji proizvode sirćetnu kiselinu) bivaju uništeni i njihovo mesto zauzimaju mikroorganizmi koji proizvode mlečnu kiselinu. Ovo ubrzano povećava kiselost sredine, što može dovesti do oboljenja papaka (laminitis) pa čak i uginuća životinje.
• Povećana proizvodnja propionske kiseline dovodi do opadanja mlečne masti u mleku (zbog nedostatka sirćetne kiseline) i povećanja telesne mase krava.

Izbor hraniva – smatra se da dodavanje uljane sačme, kokosa i palminog semena može povećati % masti u mleku.