Korovi u luku smanjuju prinos i donose bolesti

Proleće doprinosi rastu svih biljaka pa i korova. Korovi u crnom luku se mogu suzbijati posle setve, a i pre i nakon nicanja, kada luk formira prvi par pravih listova.

Za suzbijanje korova u crnom luku posle setve, a pre nicanja korova i useva koristi se herbicid na bazi pendimetalina koji predstavlja osnovni herbicid u proizvodnji luka iz semena. Dobro deluje na razne vrste muhara, štir, pepeljugu, gorušicu, a ne deluje na ambroziju, čičak i tatulu.

Za suzbijanje korova nakon njihovog nicanja i nicanja luka koristi se herbicid na bazi fluroksipira i čija je osnovna namena suzbijanje korova u pšenici, ali se često u praksi koristi i u crnom luku za suzbijanje pomenutih korova kao i poponca (Convolvulus arvensis), divlje kupine (Rubus sp.), ambrozije (Ambrosia artemisifolia).

Korovi u luku smanjuju prinos i donose bolesti

Za suzbijanje ambrozije koristi se u dozi od 1,0 l/ha, pri uzrastu luka 1-2 lista i ambrozije 2- 4 lista. Veoma je važno da se za suzbijanje ambrozije ne kasni jer pored toga što postaje otporna na herbicide, ona nanosi veliku štetu gajenom usevu.

Nakon nicanja luka koristi se i herbicid na bazi oksifluorfena i to u dozi 0,3 do 0,75 l/ha  što je znatno niža doza od doze koja je navedena u upustvu za primenu. To je iz razloga što je u uputstvu navedeno vreme za njegovu primenu 3-4 lista luka, međutim, u vreme uzrasta luka 3-4 lista, korovi su prerasli, pa je efekat primene herbicida slab. Preporuka je da se herbicid na bazi oksifluorfena primeni u dozi 0,3 l/ha kada su korovi mlađeg uzrasta i osetljiviji na herbicid, a luk u fazi uzrasta od jednog pravog lista, ili se može primeniti u dozi 0,5 l/ha pri uzrastu luka od dva lista.

U drugom delu vegetacije, u kasnijim fazama razvoja crnog luka (3-4 lista) može se primeniti u dozi 1-1,5 l/ha za suzbijanje tek izniklih korova i sprečavanje nicanja novih. Dobro deluje na muharike i druge uskolisne korove, a od širokolisnih na štir, pepeljugu, tušt, divlju rotkvu, pomoćnicu, mišjakinju. Ne preporučuje se njegova primena pri dužem periodu vlažnog vremena zbog slabijeg formiranja voštane prevlake na listovima zbog čega može biti fitotoksičan. Takođe ne sme se primenjivati posle setve, a pre nicanja luka jer takođe može biti fitotoksičan.

Za suzbijanje palamide u crnom luku koristi se herbicid na bazi klopiralida. Pored toga što se palamida može suzbiti u crnom luku, površine koje su jače zakorovljene palamidom treba izbegavati za gajenje crnog luka, jer jaki podzemni organi palamide onemogućavaju rast lukovica. Primenjuje se u dozi 1,2 l/ha za suzbijanje palamide, dok za suzbijanje drugih korovskih vrsta  doza je 0,6-0,8 l/ha.

U jesen iste godine i u proleće naredne godine na površinama na kojima je korišćen ovaj herbicid ne sme se sejati lucerka, grašak, mrkva dok za pšenicu, ječam, ovas i kukuruz nema ograničenja.

Vesna Nišavić Veljkovic, dipl.ing.