Jesenja sadnja voćaka daje bolje rezultate

Posle pripreme zemljišta, na redu je jesenja sadnja voćaka koja je sigurnija i daje veliki procenat primljenih sadnica, više od 90 procenata. S obzirom na to da je jesen idealno vreme za podizanje novih voćnjaka, u ovom periodu posebnu pažnju treba posvetiti izradi plana zasada i pripremi zemljišta za sadnju. Proizvođači moraju imati na umu da se sve greške napravljene prilikom podizanja voćnjaka više ne mogu popraviti i izazivaju smanjenje produktivnosti i ekonomsku štetu.

Da bi zasad voća imao duži vek i bolji rod, treba što pre uraditi pripremne radove za podizanje zasada, kroz sledeće poslove:

1. Krčenje prethodnog voćnjaka ili šiblja, uz dobro čišćenje nadzemnog dela i korenovog sistema, pa nakon uzgoja okopavina u periodu 2-3 godine pristupa se podizanju zasada.
2. Ukoliko ima na parceli višegodišnjih rizomskih korova: sirak, pirevina, zubača, ostruga – onda je potrebno površinu poprskati herbicidom na bazi glifosata pri porastu korova od 20 – 40 cm, u količini 5 – 12 litara po hektaru, zavisno od vrste korova. Oranju pristupiti 21 dan nakon prskanja. Ovo je naročito važno tamo gde nameravamo podići zasade jagodastog voća (jagoda, malina, kupina, ribizla, borovnica) gde primena ovog herbicida tokom vegetacije može da dovede do velikih šteta, čak i sušenja zasada.

Jesenja sadnja voćaka 

1. Zemljište za podizanje voćnih zasada treba da ima: 50 –70% ukupne gline, najmanje 3% humusa, kiselost zemljišta u granicama Ph u Kcl 5,5 –6,5; fosfora 15 mg; kalijuma 25 mg/100gr.
2. Za povećanje nivoa humusa u zemljištu za 0,1 % na dubinu do 40 cm potrebno je dodati 30 t/ha stajnjaka, odnosno za povećanje za 1 mg lako pristupačnog fosfora ili kalijuma potrebno je dodati 60 kg/ha fosfora ili kalijuma (čistog hraniva), dok se Ph reguliše dodavanjem 3-5 t/ha mlevenog krečnjaka.
3. Posle rasturanja potrebnih količina đubriva u cilju poboljšanja plodnosti zemljišta pristupa se oranju
4. Nakon oranja poželjno je ostaviti zemljište da se slegne 1 –2 meseca, pa tada pristupiti razmeravanju i sadnji. Imajući u vidu da jesenja sadnja omogućava sigurniji prijem i bolji porast sadnica naredne godine.

Milena Zafirović, dipl. ing.