Rezidba ribizle – posebno za crnu i crvenu vrstu

Rezidba ribizle – Da li ste pomislili da gajenje ribizle može da donese dobar prihod? Malo gajena, ali tražena voćna vrsta na pijacama jer bogatstvo vitamina i minerala je preporuka potrošačima. Može se i od nje praviti džem, slatko, sok, vino.

Ribizla se u proizvodnim zasadima gaji u redovima sa pojedinačnim žbunovima ili u vidu klasičnog špalira uz korišćenje naslona (stubovi i žica). Sadi se na medjurednom rastojanju 2.5 m dok je rastojanje izmedju žbunova 1 m. U poslednje vreme, ribizla se može gajiti i kao stablašica (prvenstveno sorte crvene i bele ribizle). Princip rezidbe bez obzira da li se radi o žbunastoj formi ili stablašici je isti.

Rezidba ribizle je specifična u odnosu na ostalo jagodasto voće. Najkvalitetniji rod i najveći prinos se dobija na dvogodišnjim i trogodišnjim granama. Rezidbom se uspostavlja pravilan raspored grana odredjene starosti kako bi se obezbedio optimalan prinos, kao i najbolja osunčanost i provetrenost zasada.

Prilikom rezidbe ribizle treba obratiti pažnju da li se radi o sortama sa crnom, odnosno crvenom ili belom bojom pokožice plodova.

Rezidba ribizle – posebno za crnu i crvenu vrstu

Sorte crne ribizle nakon treće godine smanjuju bujnost i rodnost grana u žbunu. Rezidbom se kod sorti crne ribizle, svake godine do osnove uklanjaju grane starije od tri godine. Tako u žbunu, imamo otprilike jednak broj jednogodišnjih, dvogodišnjih i trogodišnjih grana. Ovakvom rezidbom se podstiče porast i bujnost jednogodišnjih grana i obezbedjuje ujednačen i kontinuiran prinos po žbunu. Kod sorti CRNE ribizle nikako se NE preporučuje skraćivanje jednogodišnjih bočnih grana.

Rezidba sorti crvene i bele ribizle

Kod sorti crvene i bele ribizle formira se manji broj novih izdanaka, koji su bujniji, dugovečniji i više se granaju nego kod sorti crne ribizle. Kod ovih sorti najveći i najkvalitetniji rod se dobija upravo na bočnim granama. Rezidbom je potrebno, do osnove izbaciti, stare, izrodjene bočne grane, stare 5-6 godina. Preguste bočne grane se proređuju tako što se režu naizmenično na 1-2, odnosno na 5-6 pupoljaka. Kraće orezane grane će dati letoraste za narednu godinu i na ovaj način se vrši rekonstrukcija žbuna, dok će duže orezani letorasti dati rod.

Grozdanić Rajko, dipl. inž. poljoprivrede