Pesticidi u mleku – opasnosti za zdravlje

Pesticidi u mleku – Mleko kao vrlo specifična namirnica, pre svega zbog toga što se koristi u ishrani najosetljivijih kategorija stanovništva, dakle najmlađih i najstarijih, zaslužuje posebnu pažnju sa stanovišta ostatka pesticidnih materija. Osim toga, postoje brojne prerađevine od mleka koje se koriste u ishrani.

Kada se o ovoj temi govori, potrebno je razjasniti nekoliko ključnih pojmova. Pre svega, značenje maksimalno dozvoljene količine (MDK), koja predstavlja najviši mogući nivo ostatka pesticida koji se legalno toleriše u hrani i hrani za životinje.

Za svaki pojedinačni pesticid, odnosno aktivnu materiju u njemu, definisana je MDK, od strane proizvođača, na osnovu toksikološke analize i višegodišnjih ogleda u laboratoriji, a te veličine za različite namirnice propisuju nacionalna zakonodavstva posebnim pravilnicima. Posebno telo pri UN (Codex Alimentarius Comission) daje okvirne vrednosti, a nacionalni propisi mogu eventualno biti i strožiji od te preporuke. U našoj zemlji je na snazi Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Prema važećem pravilniku o ostacima pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstanci, ostaci pesticida u kravljem mleku iskazuju se na ukupnu masu mleka. Kod sirovog mleka i punomasnog mleka, rezidue se izražavaju na osnovu sadržaja masti. Propisana tolerancija za pesticide u mleku odnosi se na sirovo i standardizovano kravlje mleko.

1. U proizvodima od mleka sa sadržajem masti više od 2%, ostaci pesticida iskazuju se na sadržaj masti – maksimalni limit je za 25 puta veći od granice utvrđene za mleko.
2. U proizvodima od mleka sa sadržajem masti manje od 2%, ostaci pesticida iskazuju se na ukupnu masu proizvoda – maksimalni limit je za polovinu manji od utvrđenog limita za mleko.

Pesticidi u mleku

Zbog činjenice da mleko sadrži masti, koje po svojoj prirodi čine pogodan rastvarač za sintetičke organske pesticide, postoji realan rizik da ostaci ovih materija dospeju i duže se zadrže u jednoj takvoj sredini. Primer su hlorovani ugljovodonici, a kao najznačajnije predstavnike možemo pomenuti DDT i lindan. U pitanju su materije koje se lako rastvaraju u mastima, te se njihova količina postepeno nagomilava i uvećava kroz vreme. U praksi, upravo najveću opasnost sa stanovišta bioakumulacije predstavljaju organo-hlorna jedinjenja, koja su se decenijama koristila kao insekticidi pre nego što su izbačena iz upotrebe. I pored toga, u mleku i masti životinja i danas se nalaze ostaci ovih jedinjenja, ali se procenjuje da će u narednih nekoliko decenija te količine spasti na nivo ispod granica detekcije.

Kako bi se smanjio rizik od pojave pesticidnih ostataka u mleku, neophodno je smanjiti mogućnost zadržavanja pesticida u stočnoj hrani. To se može postići poštovanjem karence (period između poslednje aplikacije i berbe, tj. žetve) prilikom primene pesticidnih sredstava u usevima koji se kasnije koriste u ishrani stoke.

Potrebno je povesti računa i o maksimalnom broju tretiranja koji je propisan za svaki pojedinačni pesticid i biljnu kulturu u kojoj je njegova primena preporučena.

dipl.ing. Miraš Zagrađanin