Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Najčešće gajena voćka u Srbiji je šljiva, a izbor zemljišta određuje i uspeh u berbi. Najveći broj zasada šljive kod nas gaji se na parapodzolima. Ta zemljišta se ne mogu izbeći. Praksa je nesumljivo potvrdila da se parapodzoli primenom meliorativnih mera mogu učiniti veoma dobrim zemljištima za rentabilno gajenje šljive.
Đubrenje šljive azotnim đubrivom je potrebnije nego bilo kojim drugim đubrivom. Svi naši rejoni u kojima se gaje voćke šljiva pokazuju nedostatke azota u zemljištu. Zbog toga je od posebnog značaja da zemljište za šljivu bude bogato organskim materijama, jer su one izvor azota. Nedostatak azota u zemljištu prouzrokuje slabiju vegetaciju, bledo i sitno lišće, kratke i tanke letoraste, slabo zametanje plodova, otpadanje zametnutih plodova i njihovo ranije sazrevanje. Optimalna količina humusa u zemljištu za uspešan uzgoj šljive je 3-5 %. Da bismo nadoknadili nedostatak humusa, odnosno azota, u zemljištu prilikom zasnivanja zasada neophodno je uneti od 10-40 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Ovu meru treba ponavljati svake 4. godine. Deo azota se nadoknađuje đubrenjem najčešće KAN-om ili vrlo retko UREOM.
Naravno sve se ovo može izbalansirati kao i potrebe u drugim elementima na osnovu hemijske analize plodnosti zemljišta.
Šljiva – značaj kalijuma
Potrebe šljive za kalijumom su takođe velike. To je po značaju drugi elemenat. Utiče na bolji porast i veću rodnost, kvalitet plodova i otpornost prema suši i niskim temperaturama. Naša zemljišta su u većini slučajeva srednje obezbeđena kalijumom. Nedostatak kalijuma ispoljava se sitnim i uzanim lišćem žućkasto zelene boje. Lišće dobija po obodu mrku boju, a nabira se po sredini i uvija se prema licu lista, kovrdža se i suši. Simptomi nedostatka kalijuma najčešći su na peskovitim i alkalnim zemljištima. Lakša zemljišta treba da sadrže oko 20 mg kalijuma na 100 g vazdušno suve zemlje da bi se uvrstila u zemljišta srednje obezbeđena kalijumom.
Šljiva – značaj fosfora
Takođe je potrebno da zemljište ima i dovoljne količine fosfora. Pošto su potrebe šljiva za fosforom mnogo manje nego za azotom i kalijumom, najčešće se ne pojavljuju problemi u vezi sa fosforom. Ako ipak dođe do nedostatka, manifestuje se slabim ukorenjavanjem voćaka, slabim formiranjem cvetnih pupoljaka, nedovoljnom rodnošću i crvenilom na listovima. Crvenilo se izgubi nakon unošenja fosfornih đubriva.
Šljiva najbolje uspeva na slabo kiseloj reakciji zemljišta PH = 6,5. Ova kiselost se postiže dodavanjem krečnog materijala odnosno kalcifikacijom. Krečni materijal može biti različitog porekla. Mlevena krečna stena (Ca Co 3) sadrži oko 55% kalcijuma. Dodaje se u zemljište po celoj površini u količini od 1-5 t /ha u dva navrata po 1/2. Najbolje je ovu meru kombinovati sa upotrebom stajnjaka.
Andrija Radulović dipl ing.
