Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Voćarstvo kod nas i u svetu – prilika da pročitate neke od saveta uvaženih stručnjaka iz oblasti voćarstva. Možda će Vam njihovi saveti pomoći pri izboru. Srbija je jedna od retkih zemalja koja na relativno malom prostoru (88.407 km), na oko 5,09 miliona ha poljoprivrednog zemljišta (Statistički godišnjak Republike Srbije 2011, 2012), ima povoljne agroekološke uslove za gajenje svih kontinentalnih vrsta voćaka. Zahvaljujući takvim uslovima postoji vekovima duga tradicija proizvodnje i prerade voća i zainteresovanost poljoprivrednika za bavljenje voćarstvom. U skladu sa tim voćarstvo je do sada imalo značajno mesto u ekonomiji zemlje, mada ne i jedno od vodećih koje bi moglo da ima, kao visoko profitabilna poljoprivredna grana, pri korišćenju svih prirodnih, ljudskih i naučnih potencijala koji su na raspolaganju kao obećavajuće mogućnosti, ali nažalost nedovoljno iskorišćene.
Značaj voćarstva u ishrani stanovništva i privrednom prosperitetu Srbije je veliki. Voće je pre svega hrana izrazite nutritivne vrednosti, jer sadrži mnoga jedinjenja neophodna za održavanje zdravlja ljudi. Ono je ujedno i značajna sirovina za dobijanje različitih prerađevina. Za preradu se često, pored plodova, koristi i drvo voćaka. Polen i nektar voćaka u znatnom obimu koriste i pčele u svojoj ishrani, čime se neposredno utiče na bolje oprašivanje i dobijanje meda. Proizvodnja voća doprinosi i razvoju niza drugih industrijskih grana: prerađivačke, hemijske, farmaceutske itd., kao i uslužnih delatnosti: transporta, trgovine i turizma. voćarstvo omogući racionalno korišćenje poljoprivrednih površina, jer je visokoakumulativna poljoprivredna delatnost. Veče površine pod voćkama pozitivno utiču na mikroklimu mesta, a na nagnutim terenima sprečavaju eroziju zemljišta.
Voćarstvo u svetu – U radu je analizirano stanje proizvodnje kontinentalnih vrsta vočaka i mogućnosti unapređenja proizvodnje i prerade voća, imajući u vidu krupne promene sa kojima se suočava voćarstvo Srbije kao posledica socio-ekonomske tranzicije u kojoj se zemlja nalazi poslednjih decenija (Cerović i sar., 2005; Nacionalni program poljoprivrede Srbije 2009-2011, 2009). Uprkos postojanju velikog potencijala i šansi za izvoz voća u zemlje EU i Ruske federacije, posebno zbog ranijeg vremena zrenja određenih vrsta i sorti voćaka u odnosu na navedene zemlje, nije dovoljno oslanjati se na ove i druge komparativne prednosti, kao što su prirodni uslovi i jeftina radna snaga, već je za razvitak voćarstva, kao i drugih grana poljoprivrede i privrede uopšte, neophodno osloniti se na znanje, razvijenu infrastrukturu, savremene tehnologije gajenja i prerade, napredno konkurentno poslovno okruženje i inovacije. U skladu sa tim u ovom radu su dati trenutno stanje i predlozi neophodnih mera unapređenja voćarstva prema vrstama voćaka, ali i opštih mera unapređenja proizvodnje i prerade voća.
Jabučaste voćke
Jabuka, kruška i dunja su tehnološki zahtevne vrste voćaka, ali izuzetno akumulativne. U odnosu na ostale vrste voćaka, najveće promene uvode se u tehnologiju gajenja jabuke. Standard u proizvodnji jabuke je podizanje visokointenzivnih zasada u gustom sklopu sa protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje uz uvođenje standarda kvaliteta. Ovakve zasade prati i savremeni sortiment diktiran od strane tržišta. Prinosi po hektaru u ovim zasadima se kreću od 50 do 70 tona u proseku, uz visoka ulaganja po jedinici površine.
Prirodni uslovi Srbije, a pogotovu nekih rejona, izuzetno su povoljni za gajenje jabučastih vrsta voćaka. Nijedna vrsta voćaka ne može doneti toliku zaradu kao jabuka, ako se primeni savremena tehnologija proizvodnje. Raspadom velikih agroindustrijskih sistema dominaciju preuzimaju individualna poljoprivredna domaćinstva, koja se sve češće udružuju u kooperative. Pored toga velike investicije u podizanje zasada jabuke dolaze i iz drugih grana privrede.
Obim proizvodnje
Jabuka je po obimu proizvodnje najznačajnija kontinentalna vrsta voćaka u svetu. Poslednjih godina svetska proizvodnja jabuke je u blagom porastu. Kina zauzima prvo mesto po proizvedenim količinama jabuke (33,3 miliona tona), što čini skoro polovinu ukupne svetske proizvodnje, zatim SAD (4,3 miliona tona) itd. Najveći evropski proizvođači su Poljska (2,6 miliona tona) i Italija (2,2 miliona tona). U Srbiji je u 2010. godini proizvedeno 239.945 tona, dok je prinos godine bio nešto viši, 265.676 tona. Međutim, pravi pokazatelj stanja je prinos po jedinici površine za koji zvanična FAO statistika kaže da je 6,8 t/ha u 2010. godini što je daleko od 70,9 t/ha u Austriji ili 42,5 t/ha u Sloveniji. Deo uzroka ovako loše slike je sigurno i neažurna statistika po kojoj je površina pod zasadima veća od stvarne. Podizanje gustih, visokointenzivnih zasada jabuke će dovesti do većeg obima proizvodnje po jedinici površine, dok će prinos po stablu biti normalno niži.
I kod kruške Kina zauzima prvo mesto po proizvedenim količinama (15,2 miliona tona), što čini skoro dve trećine ukupne svetske proizvodnje, zatim slede SAD (0,74 miliona tona). Najveći evropski proizvođači u 2010. godini (WAPA, 2012) su Italija (680 hiljada tona), Španija (456 hiljade tona) i Belgija (285 hiljada tona). U Srbiji je 2010. godine proizvedeno 47.501 tona što je daleko niže od 80.000 tona koje su se proizvodile 80-tih godina prošlog veka. Usled napada kruškine buve, bakteriozne plamenjače, izbora pogrešnih podloga i sadnje kruške u neodgovarajućim uslovima došlo je do smanjenja površina pod ovom vrstom voćaka. U poslednjih nekoliko godina podignuti su veći zasadi, pogotovu u Sremu, ali podizanje zasada ne prati i najnovija tehnologija kao što je to slučaj kod jabuke. Prosečan prinos je i dalje nizak, svega 4,75 t/ha u 2010. godini.
Najveći proizvođač dunje u svetu je Turska (121 hiljada tona), a sledi Kina sa 111 hiljada tona. U Evropi, ako izuzmemo Tursku, na prvom mestu je Španija sa 14.200 tona, a Srbija na drugom sa 10.953 tone po FAO podacima za 2010. godinu. U pojedinim godinama proizvodnja nadmašuje i 15.000 tona.
Voćarstvo kod nas i u svetu, perspektive
Izbor sorti i podloga
Poznavanje sortimenta u Svetu, Evropi i našoj zemlji, preduslov je za pravilan izbor sorti za podizanje zasada jabuke. U 2011. godini vodeće sorta jabuke u EU (WAPA, 2012) su bile Zlatni delišes sa udelom u proizvodnji od 24,53%, sledi grupa Gala (10,63%), grupa Jonagold (8,13%), Crveni delišes (6,37%), Ajdared (6,04%), a zatim slede Elstar (4,24%), Greni smit (3,85%),Šampion (3,07%), Breburn (3,04%) itd.
Proizvodnju jabuke u Srbiji karakteriše zastareli sortiment. U odsustvu zvanične statistike gruba procena je da su u zasadima najviše zastupljene sorte Ajdared (40%), grupa Zlatni delišes (20%), Greni smit (10%), grupa Jonagold (10%), grupa Crveni delišes (5%). Preostali udeo popunjavaju sorte koje polako izlaze iz proizvodnje (Mucu, Gloster, čadel, Melroze i dr.) i one koje se uvode u nove zasade (Breburn, Gala, Fudži i dr.). Važno je napomenuti da se novi zasadi podižu i savremenim klonovima starih sorti (Reinders, Wilton’s Red Jonaprince, Superchief, Gala Schniga itd). Prateći trendove u svetu i domaća istraživanja, za podizanje intenzivnih zasada jabuke u Srbiji predlaže se sledeći sortiment: Zlatni delišes – klon Reinders, Greni smit – klon Challenger, Crveni delišes – preporučeni spur tipovi su Superchief® Sandige, Redchief® Camspur, Scarlet Spur® Evasni, Red Cap Valtod®, a standardni tipovi Early Red One® Erovan i Hapke Delicious (LB)® 53, Fudži – klonovi Kiku 8® i Furbrax®, Jonagold – klonovi Red Jonaprince® ili Decosta®, Gala – klonovi Gala Schnitzer Schniga®, Brookfield® Baigent Gala, Buckeye Gala® Simmons, Fendeca i Galaxy Selecta®, Breburn sa klonovima Hillwell® Hidala i Mariri Red®.
Podloga M9 je najzastupljenija slabobujna podloga za jabuku u svetu, ali se pre svega koriste njeni klonovi (Wertheim, 1998) koji su lakši za ožiljavanje, a imaju sličnu produktivnost. U rasadničkoj praksi najviše se koristi klon NAKB T 337. Ova podloga se koristi za gustu sadnju, gde se redovno primenjuju sve agro i pomotehničke mere. Na nju se kaleme srednje bujne ili bujne sorte jabuke. U Srbiji se najviše sorti jabuke kalemi na MM 106 (44,5%), zatim na M9 (40,8%) i M26 (12,2%), a u nešto manjoj meri na podloge MM 111, A 2 i sejanac divlje jabuke (Keserović i sar., 2004). Kada je u pitanju struktura proizvedenih podloga u Srbiji situacija je ista, mada se stanje menja sa formiranjem novih matičnjaka.
U EU dominiraju sledeće sorte kruške Konferans, Vilijamovka, Fetelova, Roša i Društvenka (WAPA, 2012). Od ukupne proizvodnje kruške u Italiji dve trećine otpada na Vilijamovku, Fetelovu i Konferans, a pored ovih gaje se i Crvena vilijamovka, Santa Marija, Društvenka, Boskova bočica, Krasanka i dr. U zasadima u Srbiji dominantna je Vilijamovka, a pored nje gaje se i letnje sorte kao što su Junska lepotica, Karmen i Moretinijeva rana, zatim Santa Marija, Fetelova, Košija, a u starijim zasadima su zastupljene i Društvenka, General lekler i Kaluđerka. Jedno vreme je veoma popularna sorta bio Kiferov sejanac zbog otpornosti na erviniju i kruškinu buvu. Na bazi proizvodnih iskustava i stanja proizvodnje i našeg tržišta, za gajenje unarednom periodu možemo preporučiti sledeće sorte krušaka po vremenu sazrevanja: Junska lepotica, Turandot, Karmen, Moretinijeva rana, Santa Marija, Vilijamovka, Abate fetel, Boskova bočica, Pakams trijumf, Kaluđerka, Krasanka i Konferans. Podloge za krušku koje se koriste u Srbiji su sejanac divlje kruške (Pyrus comunis L.) i vegetativne podloge poreklom od dunje MA i Ba 29. U znatno manjoj meri se koristi dunja MC, a vegetativne podloge poreklom od kruške se sporadično sreću samo na uvoznom sadnom materijalu.
Sortiment dunje u svetu je dosta lokalnog karaktera. U Turskoj se gaje sorte domaćeg porekla, različite namene, pa čak i one za stonu potrošnju. Kod nas u sortimentu dominiraju Leskovačka, Vranjska i Šampion, tako da bi u narednom periodu trebalo više uraditi na introdukciji novih sorti. Za dunju se koriste iste vegetativne podloge kao i kod kruške.
Oplemenjivanje
Velikim brojem primera do sada pokazano je da visoka i kvalitetna proizvodnja voća zavisi prvenstveno od rezultata oplemenjivanja tj. potencijala gajene sorte (Nikolić i sar., 2009). Kao rezultat spontane i planske hibridizacije nastalo je do danas preko 10.000 sorti plemenite jabuke, a stalno se stvaraju nove i bolje sorte (Nikolić i Fotiri?, 2009). Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu nastavlja se rad na konvencionalnom i mutacionom oplemenjivanju sorti jabuke, sa ciljem stvaranja otpornih kvalitetnih sorti. Hibridizacijom gde je u ukrštanjima učestvovala autohtona sorta Bihorka izvojene su selekcije NS 25/83 i NS 25/140 izuzetnog kvaliteta i krupnoće, ploda uz visoku otpornost prema prouzrokovačima bolesti, te se mogu gajiti bez ikakve hemijskezaštite na sve ekonomski zna?ajne gljivične bolesti (Ognjanov i sar., 2011). Pored već priznatih sorti stubastog tipa rasta nastavljen je rad na hibridizaciji i selekciji stubastih sorti potpuno crvenog, žutog ili zelenog ploda, različitog vremena sazrevanja, tolerantnih na prouzrokovače ekonomski najvažnijih bolesti i štetočina. Standardne sorte Ajdared, Elstar i Jonagold su i u našim uslovima pokazale izraženu sklonost prema prirodnim mutacijama. Izdvojeno je više pozitivnih mutacija prijavljenih Komisiji za priznavanje sorti. Dva mutanta sorte Jonagold izdvojila su se po izrazitoj atraktivnosti ploda, aromi i ukusu, dok mutanti sorti Ajdared i Elstar, u poređenju sa izvornim sortama imaju znatno izraženije difuzno crvenilo (Ognjanov i sar., 2009).
U Institutu za vočarstvo u Ćačku primena molekularnih markera omogućila je mapiranje genoma jabuke i formiranje nekolikosaturisanih genetičkih mapa na kojima je lociran veliki broj gena koji determinišu osobine esencijalno važne u daljem unapređenju sortimenta jabuke (Marić i sar., 2010). Rad na hibridizaciji jabuke započet je i na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Glavni cilj oplemenjivanja je kombinovanje visokog kvaliteta ploda sa otpornošću na bolesti i šteto?ine. Pored autohtonih sorti, kao donori otpornosti na izazivače najvažnijih gljivi?nih bolesti koriste se novije evropske i američke sorte. U određenim kombinacijama ukrštanja posebna pažnja se posvećuje ekstremnim klimatskim uslovima, vremenu sazrevanja, sposobnosti čuvanja i pogodnosti genotipova za preradu.
Standard za kvalitet ploda kruške je sorta Vilijamovka. Iako je ona nastala pre više od dvesta godina i dalje se smatra neprevaziđenom sortom u pogledu kvaliteta ploda. Poželjno je da nove sorte imaju sočno, topivo meso, skladan odnos između šećera i kiselina, prijatnu aromu i odsustvo kamenih ćelija. Selekcija RŠ1 (P. communis x P. pyrifolia Nijisseiki) stvorena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, prijavljena Komisiji za priznavanje, poseduje sve navedene pozitivne karakteristike vezane za kvalitet ploda, uz visoku otpornost na bolesti.
Izdvajanjem podloge Pyrodwarf u Nemačkoj ukazalo se na mogućnosti selekcionisanja slabije bujnih podloga iz populacije sejanaca kruške. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Banja Luci vrše se istraživanja u ovom pravcu, budući da je veoma velika varijabilnost u bujnosti i drugim morfološkim pokazateljima utvrđena među matičnim stablima i sejancima kolekcionisanim na teritoriji BiH.U Srbiji posle priznavanja sorte dunje Morava 1987. godine nije priznata ni jedna nova sorta.
Tehnologija proizvodnje
Sadni materijal. Uspešna proizvodnja voća ne može se ostvariti bez kvalitetnog sadnog materijala. Proizvodnja sadnog materijala za visokointenzivne zasade jabuka podrazumeva visoko kalemljene dvogodišnje sadnice, dobro obrasle umereno bujnim letorastima ili prevremenim grančicama, takozvane „KNIP“ sadnice. Unazad nekoliko godina i pojedini rasadnici u Srbiji su počeli proizvodnju ovakvog sadnog materijala. Ova proizvodnja je omogućena pre svega formiranjem novih matičnjaka podloga i sorti Osnovne kategorije.
I pored toga što su podignuti novi matičnjaci sorti i podloga, proizvodnja sadnica kruške i dunje je i dalje ispod potreba tržišta pre svega po ponudi sorti, izboru podloga i kvalitetu sadnog materijala.
Podizanje zasada.
U prethodnom periodu u Srbiji se prilikom podizanja zasada jabuke najčešće išlo sa kombinacijama sorti u parnim redovima u kojima je osnovna sorta zastupljena sa 6 ili 4 reda, a sorte oprašivači sa 2 do 4 reda. Da bi se olakšala zaštita, hemijsko proređivanje plodova i berba, u svetu se u poslednje vreme podižu monosortni zasadi jabuke, gde se kao oprašivači koriste pojedine divlje vrste jabuke ili druge sorte jabuke kao svako 10 ili 20 stablo u redu sa osnovnom sortom. Ova praksa je delimično zaživela i kod nas. Proizvodnju jabuke u razvijenim zemljama karakteriše intenzifikacija uz zadržavanje ili porast obima proizvodnje na manjim površinama, što je postignuto kod jabuke povećanjem broja stabala po jedinici površine i smanjenjem dimenzija krune. Rastojanje između redova na Zapadu iznosi 2,8 – 3,2 m, a kod nas najčešće u novim zasadima 3,2 – 3,6 m, imajući u vidu da su naša zemljišta sa većim sadržajem humusa i da nisu zamorena. U novim zasadima u Srbiji rastojanje između stabala u redu iznosi za spur tipove 0,6 – 0,65 m, a za standardne sorte 0,75 – 0,8 m, sa 3900 do 5200 biljaka po ha. Zasad se podiže u ovako gustom sklopu kako bi se što pre vratila uložena sredstva, jer je pri velikoj gustini sadnje moguće već u trećoj godini ostvariti po?etak pune rodnosti. Ovakvi zasadi traže i potporu koja ima dodatnu funkciju i kao nosač protivgradnih mreža. Sve više zasada se podiže na način da se prvo postavi potpora, a onda vrši sadnja. Važan element novih zasada je i zatravljivanje međurednog prostora gajenom travom ili prirodnim pokrivaćem. Ovo je moguće samo u zasadima gde postoji sistem za navodnjavanje, uglavnom „kap po kap“. Postojanje ovakvog sistema navodnjavanja opredeljuje proizvođače da najveći deo prihrane voćaka vrše fertirigacijom, a da se korektivno koriste i folijarna đubriva.
Kod kruške i dunje, glavni ograničavajući faktor intenzifikacije proizvodnje predstavlja izbor podloga. Sejanac kruške, kao i sve generativne podloge, daje bujna stabla, ali mora da se koristi na zemljištima sa visokim sadržajem Ca karbonata i tamo gde nema navodnjavanja. Srednje bujne podloge MA i Ba29 omogućavaju nešto gušću sadnju, odnosno intenzivnije zasade. Novi zasadi kruške i dunje se podižu tzv. prut sadnicama, bez protivgradne mreže, a navodnjavanje je retkost. Odsustvo većih ulaganja u intenzivnije zasade kruške i dunje je verovatno posledica straha od bakteriozne plamenjače i kruškine buve.
Izbor oblika krune. Od savremenih uzgojnih oblika koji se danas koriste za intenzivne i visokointenzivne sisteme gajenja naj?eš?e se koristi vitko vreteno, a u zasadima na bujnijim podlogama vretenasti žbun. Kod kruške kalemljene na sejancu koriste se i vodoravna i kosa palmeta.
Rezidba. Jedan od najvažnijih poslova u voćnjaku je zimska rezidba. Kratka rezidba kod jabuke se zamenjuje „dugom rezidbom“ gde se dvogodišnje grane ne prekra?uju. Dugom rezidbom se smanjuje bujnost voćaka, bolje je formiranje cvetnih začetaka, lakše je hemijsko proređivanje plodova, bolja obojenost i smanjeno otpadanje plodova. često se rezidbom ostavljaju čepovi dužine prsta koji kasnije stvaraju velike probleme, stvaranje guka i velikih rana koje su osnova za napad stakrokrilca i krvavave vaši. Zelena rezidba se posebno preporučuje za bujne sorte jabuka, poput Glostera, Fudžija, Elstara, Greni smita, Dekoste, Red jonaprinsa i sličnih. Na žalost, ova pomotehnička mera nije redovna u Srbiji. Preporuka je da se mladari orezuju po završetku aktivnog vegetativnog rasta. Prema nekim domaćim još neobjavljenim istraživanjima to je bolje uraditi u drugoj ili trećoj dekadi avgusta, jer tada izvedena rezidba depresivno deluje na porast, a diferenciranje cvetnih začetaka je bolje za narednu godinu. Veliki problem u Srbiji predstavlja neodstatak kvalitetne obučene radne snage za obavljanje rezidbe koja se još uvek odvija ručnim makazama i testerama, bez primene pneumatike.
Voćarstvo u Srbiji
Proređivanje cvetova i plodi?a. Efikasan metod za kontrolu rodnosti voćaka i poboljšanje kvaliteta plodova je proređivanje cvetova ili mladih plodova. Obimna domaća istraživanja (Keserović i sar., 2009) su omogućila uvođenje u redovnu praksu ove mere kod jabuke, mada je svega jedan preparat zvanično registrovan u Srbiji za ovu namenu, a stara tehnologija podizanja zasada je često prepreka za pravilno izvođenje proređivanja. Za proređivanje cvetova koriste se različiti preparati, a najčešće na bazi amonijum tiosulfata (ATS). ATS je našao primenu u proređivanju cvetova jer se smatra bezbednim za korisnike, okolinu i potrošače (Milić i sar., 2011).
Za proređivanje plodova koriste se preparati na bazi naftalenacetamida (NAD), -naftilsirćetne kiseline (NAA) i 6-benziladenina (BA). NAD se primenjuje najkasnije 7 dana nakon punog cvetanja. NAA se primenjuje u fazi kada prečnik centralnih plodića iznosi u proseku 6 – 12 mm. BA se primenjuje u periodu kada je prosečan prečnik primarnog ploda između 7 – 12 mm, odnosno 14 – 21 dana nakon punog cvetanja (Milić i sar., 2012). Ručno, korektivno proređivanje jabuke nije uobičajeno kod nas, ali ako se želi dobiti preko 90% plodova prve klase, onda je to ekonomski opravdano. Proređivanje uz pomo? mašina još nije zaživelo. Proređivanje cvetova i plodova kruške i dunje nije uobičajeno ni u razvijenim zemljama. Mnogo važniji tretmani kod kruške su tretmani giberelinima u cilju formiranja partenokarpnih plodova.
Sprečavanje opadanja plodova u zasadu jabuke. Danas su proizvođačima za kontrolu opadanja plodova dostupni (neregistrovani) preparati na bazi ?-naftilsirćetne kiseline (NAA). NAA se koristi u koncentracijama između 5 i 20 ppm aktivne materije i treba se primeniti pre nego što plodovi počnu značajno da opadaju.
Uvođenje modela integralne proizvodnje voća. U najrazvijenijim voćarskim zemljama je koncept Integralne proizvodnje voća primenjen u praksi na 90% i više površina. Oslanjajući se na „AGRIOS“ model iz Južnog Tirola, u pojedinim zasadima jabuke na Fruškoj gori započet je razvoj modela Integralne proizvodnje u Srbiji (Keserović i sar., 2007). U skladu sa osnovnim konceptom IPV propisane su sve agrotehničke mere: zaštita, đubrenje, navodnjavanje, proređivanje, održavanje zemljišta, berba, čuvanje itd. Uvođenje integralnog koncepta proizvodnje u Srbiji je i veoma važan faktor ukoliko se želi izvoziti voće.
Berba i čuvanje plodova. Veliki deo proizvedene jabuke i kruške u Srbiji propadne tokom čuvanja zbog neodgovarajućeg momenta berbe ili zbog loših uslova čuvanja. Mali broj proizvođača pravilno određuje momenat berbe koristeći metode kao što su jodno-skrobni test, čvrstina ploda i promena osnovne boje pokožice, već se uglavnom oslanjaju na subjektivne ocene poput obojenosti plodova ili jednostavno beru kada misle da treba na osnovu prethodnog iskustva. Ohrabrujuće je da se broj i kapacitet savremenih hladnjača povećava. Uglavnom su to hladnjače sa mogućnošću spuštanja nivoa kiseonika ispod 1% (eng. ULO), dok se u pojedinim hladnja?ama koristi i DCA (eng. Dynamic Controlled Atmosphere) tehnologija koja omogućava čuvanje plodova na veoma niskim koncentracijama kiseonika. Od 2011. godine u Srbiji je registrovan i preparat SmartFresh za primenu na jabuci koji će u mnogome pomoći domaćim proizvođačima da očuvaju kvalitet plodova tokom skladištenja i da izbegnu pojavu skalda (Magazin i sar., 2010).
Autori -Nikolić Dragan,, Keserović Zoran,, Magazin Nenad,, Paunović Svetlana,Miletić Rade, Nikolić Mihailo, Milivojević Jasminka
