Visoki prinosi , uslovi za njihovo postizanje

Ono što svi žele su visoki prinosi – Za postizanje visokog prinosa pšenice potrebno je obezbediti sve neophodne elemente biljne ishrane, pre svega azot, fosfor i kalijum. Potrebe pšenice za azotom u pojedinim fazama su veće od nicanja do kraja bokorenja, znatno manja od kraja bokorenja do početka klasanja, a od početka klasanja do kraja vegetacije potrebe za azotom se povećavaju.

Pšenica

Fosfor ubrzava razviće biljaka i najveće potrebe za fosforom pšenica ima u početnim fazama razvoja, a sa starenjem biljke opada potreba za fosforom. Kada je reč o kalijumu, pšenica ima najveću potrebu za ovim hranivom u periodu od klijanja do cvetanja. Pšenicu treba djubriti sa: 50-150 kg/ha azotnog đubriva, 50-120 kg/ha fosfora, i 40-100 kg/ha kalijuma. Pre osnovne obrade zemljišta za pšenicu treba upotrebiti 1/2 do 2/3 fosfornih i kalijumovih i 1/4 azotnih djubriva. Pre setve unosi se 1/3 do 1/2 fosfornih i kalijumovih i 1/4 azotnih djubriva. Za prihranjivanje se unosi se preostala količna azotnih, a po potrebi i 100 kg fosfornih i 50 kg kalijumovih djubriva.

Ječam

U proizvodnji ječma potrebe za hranivima su skoro iste kao kod pšenice, s tim što se posebno mora voditi računa o količini azota, zbog manje otpornosti ječma prema poleganju. Ječam najviše usvaja azot, zatim kalijum pa fosfor. Ječam ima najveće potrebe prema azotu u fazama bokorenja i vlatanja. Za pivski ječam prosečna količina hraniva iznosi 40-80 kg/ha azota, 60-100 kg/ha fosfora i 80-120 kg/ha kalijuma, dok za stočni ječam treba dati 60-100 kg/ha azotnih hraniva, 50-80 kg/ha fosfora i 40-80 kg/ha kalijuma. Način unošenja mineralnih đubriva je isti kao kod pšenice samo što prihrana azotom treba biti nešto ranija nego kod pšenice.

Visoki prinosi i uslovi za njihovo postizanje

Ovas

Ovas je veliki potrošač azota i kalijuma, ali se mora obazrivo đubriti azotom zbog eventualnog poleganja. Za prinos od 3 t/ha, u našim agroekološkim uslovima količina hraniva za ovas treba da iznosi 80 kg/ha azotnih hraniva, 40-50 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Raspored hraniva treba da bude sledeći: polovina pred osnovnu obradu i 50% predsetveno za ozime sorte. Azotna đubriva za ovas upotrebljavaju se jednim delom pred setvu, a drugim za prihranjivanje.

Naravno, ovo su orijentacione količine hraniva za navedene biljne vrste. Pravilno osnovno đubrenje, kao i prihrana useva, moguća je samo na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta i preporuke stručnjaka.

PSSS Zaječar                
Srđan Cvetković, dipl.ing.poljoprivrede

 Visoki prinosi