Kruškina buva i kako protiv nje izborom sadnog materijala

Kruškina buva i uticaj izbora sadnog materijala na visinu štete na voćkama. Pažljivo birajte podloge na kojima je kalemljenje jer može da Vam pomogne u borbi sa kruškinom buvom. Tokom februara i marta treba prskati voćke jer se kruškina buva tada pari.

Izbor sadnog materijala i agrotehnike u cilju smanjenja štete prouzrokovane kruškinim buvama

Kruška je vrlo značajna voćna vrsta i gaji se na celoj teritoriji Republike Srbije na impozantnim površinama. Veliki broj štetočina i parazita u toku vegetacije »napada« krušku. Najupornija grupa štetočina koja se iz godine u godinu javlja na krušci i nanosi značajne štete su kruškine buve (Psylla piri – obična kruškina buva, Psylla pirisuga – velika kruškina buva i Psylla piricola – mala kruškina buva) koje liče na cikade. Tokom leta su narandžaste a tamnije što je bliža zima. Telo im je dugo 2-4 mm.

Ekonomski je izuzetno značajna Psylla piri koja na krušci prezimljava kao imago zimske forme na skrivenim mestima, obično ispod opalog lišća, u pukotinama kore stabla i grana kruške. Napada samo krušku. Ima 3-5 generacija godišnje. Pojavljuje se u rano proleće, krajem marta čim se 2-3 dana temperatura ustali i dostigne 10℃. Buva se pari u blizini pupoljaka ili oko pupoljaka, a kasnije i na lišću. Jaja polaže u nizu oko pupoljaka ili duž nerava lista i do 450 jaja bledožute boje.

Obična kruškina buva (Psylla piri) pravi štete kao odrasli insekt i kao larva. Štete su direktne izazvane sisanjem sokova, lučenjem medne rose i pojavom gljive čađavice (indirektne štete) koja pokriva napadnute biljne delove. U našim uslovima se tokom juna na donjoj strani lišća mogu naći kolonije larvi što znači da su i štete na krušci u ovom periodu najveće. U slučaju jačeg napada dolazi do prevremenog otpadanja lišća.

Osim štetnog uticaja na porast i razvoj zeljastih delova kruške, kruškina buva je i prenosilac opasne bolesti kruške poznate kao mikoplazma (prevremeno žućenje, zatim crvenilo i opadanje lišća, kao i kržljavost stable i njihova slaba rodnost, znak su prisustva mikoplazme). Suzbijanje ove štetočine u toku vegetacije je veoma teško i ponekad ne uspe 100%, s obzirom na to da buva ima sposobnost brzog razmnožavanja i veću brojnost (3-5) generacija.

Zato na osnovu dosadašnjih saznanja, preporučujem sledeće mere:

• Pri podizanju zasada izbegavati najbujnije sorte i podloge, jer su najviše napadnute. Kada je podloga u pitanju na kojoj je kruška kalemljena izbor pri kupovini sadnica treba dati krušci kalemljenoj na dunji kao podlozi i to MA (ima slabu kompatibilnost sa većinom sorata i obavezan je posrednik) slabo ili srednje bujna i BA 29 (provansalska dunja) kao srednje bujna podloga. Kod odabira sorti takođe treba voditi računa i kada su letnje sorte u pitanju onda preporučujem sorte Junsku lepoticu, Junsko zlato i Butiru kao srednje bujne sorte. Od srednje stasnih sorata preporučujem Vilijamovku, Fetelovu, Santa Mariju i Boskovu bočicu. Od zimskih sorata prednost dajem Pakams trijumfu i Krasanki;
• Izbegavati agrotehničke i druge mere koje utiču na pojačanu bujnost kruške kao što su oštrija rezidba;
• Smanjiti količinu azotnih đubriva odnosno birati kombinacije sa što manje azota;
• Zaoravati opalo lišće ili ga ukloniti;
• Takođe vršiti struganje stare kore sa stabala;
• Ne uništavati prirodne neprijatelje kruškine buve već pratiti njihov razvoj i uskladiti primenu insekticida;
• Hemijske mere po značaju dolaze na poslednje mesto zbog rezistentnosti štetočina na većinu preparata i delovanja na parazite i predatore.

U onim zasadima gde je kruškina buva bila prisutna, potrebno je u drugoj polovini novembra obaviti tretiranje. Najbolje je koristiti dane kada je dnevna temperatura preko 10ºC. Tretiranje obaviti jednim od preparata:

• NURELLE-D 0,1%,
• TALSTAR 10EC 0,02%,
• FASTAC-10EC 0,02%,
• MITAC-20 0,3%,
• VERTIMEC 018-FC 0,05-0,075% i dr.

Zimsko prskanje protiv ove štetočine treba obaviti u februaru ili početkom marta kada tempreture dostignu 10ºC. Štetočina u to vreme izlazi iz skrovišta, pari se i to je najpovoljniji momenat za suzbijanje. Ovim prskanjem se smanjuje brojnost i olakšava suzbijanje tokom vegetacionog perioda. Koristiti jedan od insekticida za tretiranje u fazi mirovanja vegetacije, gotovu kombinaciju ili dodati uljanom insekticidu preparat na bazi bakra.

Za suzbijanje ove štetočine u toku vegetacije rotirati insekticide sa različitom aktivnom materijom.

Mica Stajić, Dipl. inž.poljoprivrede, smer – zaštita bilja i prehrambenih proizvoda