Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Prihrana u voćnjaku – Intenzivan način gajenja voća zahteva da voćke budu u “formi” cele sezone. Osnovno je da nađubrite voćke sa klasičnim đubrivima i ono će poslužiti tokom sezone kao osnovni rezervoar mineralnih materija i elemenata za rast i razvoj. Međutim često se dešava da se tokom sezone pojavi njihov manjak. Kako pomoći voćki da da svoj maksimum? Tu pomaže folijarna prihrana koja će obezbediti tačno one elemente i minerale koji nedostaju, na osnovu analize lista. Za kratki vremenski period će poboljšati rast i razvoj, omogućiti kvalitetniji rod i veću otpornost na sušu i bolesti koje napadaju list i plod.
Folijarna prihrana voća – Mihajlo Žikić dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva
Ishrana biljaka, pored navodnjavanja, kvalitetnog (deklarisanog) sadnog materijala, sprovođenja redovnih mera nege, zaštite od bolesti, štetočina i korova, jedan je od najznačajnijih faktora visoke i stabilne proizvodnje voća. Ishrana biljaka predstavlja jedan od najvažnijih segmenata uzgoja biljaka. Pravilna ishrana podrazumeva da biljka ima na raspolaganju dovoljno svih vrsta hraniva, optimalan pH zemljišta, sadržaj humusa i pravilan vodni režim. Svaka biljna vrsta ima određenih specifičnosti u pogledu hraniva, a i one se menjaju u zavisnosti od stadijuma, tj. faze u kojoj se biljka nalazi.
Optimum ishrane podrazumeva da biljka ima raspoložive količine hraniva u skladu sa trenutnim potrebama, a to znači da hraniva ne treba da bude ni više ni manje. Nedostaci hranljivih elemenata se u početku manifestuju početnim simptomima nedostataka, hloroza, izostanak hlorofila, dok ozbiljniji nedostaci produkuju kržljave biljke, neotporne na bolesti, što rezultira smanjenjem prinosa i kvalitetom plodova. Na uzgoj biljaka ponekad se podjednako loše odražava i višak hraniva, jer će se na ovaj način stimulisati neželjeni procesi u razvoju biljaka ili izazvati antagonizmi u usvajanju drugih hranljivih elemenata. Usled visokih prinosa zasadi voća zahtevaju pravovremeno i konstantno prihranjivanje adekvatnim đubrivima.
Klasična zemljišna đubriva imaju vodeću ulogu u osnovnoj prihrani, ali dopunska prihrana predstavlja neizbežan faktor za pravilan rast biljke i razvoj ploda. Dopunskom prihranom, bilo folijarnom ili fertigacionom, moguće je u potpunosti zadovoljiti zahteve biljaka u svakoj feno-fazi kao i otkloniti deficite makro, mikro ili sekundarnih elemenata. Prihranu voća potrebno je obaviti u skladu sa trenutnim razvojem biljaka i njihovim potrebama za specifičnim nutrijentima.
Folijarnu prihranu vršiti uvek prilikom zaštitnih tretiranja, pri čemu je jako bitno ispoštovati odgovarajuće feno faze. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata, ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana, zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. Dejstvo folijarnog đubriva je brzo, ima veliki značaj u regeneraciji biljaka, pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.
Potrebe u hranivima kod voća utvrđuju se na više načina:
- prema vizuelnom izgledu biljaka;
- na osnovu analize biljnog materijala (lisna analiza);
- na osnovu mreže ogleda sa đubrenjem na najrazličitijim tipovima zemljišta u različitim agroekološkim uslovima;
- na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta.
Izgled biljke, boja vegetativnih delova, razvijenost, ponekad i sušenje pojedinih delova lista i/ili stabla i grana, razne deformacije, najočigledniji su dokazi nedostatka hranljivih materija u zemljištu. Kontrolom i praćenjem prinosa i kvaliteta plodova, kao i praćenje bujnosti i količine obrazovanih pupoljaka može se odrediti nedostatak hraniva. Pažljivo posmatranje porasta mladara se takođe koristi za procenu statusa hranljivih elemenata u voćnjaku. Mladari na nerodnim stablima treba da imaju porast od 35-45 cm u sezoni, dok kod rodnih stabala taj porast treba da bude 20-30 cm. Od velike je važnosti kombinovati ovakva zapažanja sa analizama koje se sprovode. Pošto je ovo posmatranje moguće sprovesti tek po završetku porasta za tu godinu, u toj sezoni ne mogu se obaviti nikakve korekcije. Pored toga, posmatranja su često pogrešna i/ili nedosledna, pa ukoliko se ne vodi precizna evidencija, njihovi rezultati se ne mogu porediti od godine do godine.
Analiza lišća i zemljišta su najprecizniji dostupni metodi za određivanje potreba biljke za hranljivim elementima. Zasnivaju se na redovnom i preciznom uzorkovanju, a rezultati analize se upoređuju sa nizom standarda koji su definisani tokom godina i za koje je dokazano da su tačni.
Analiza lišća integriše sve faktore koji utiču na status hranljivih elemenata u voćnjaku uključujući njihov sadržaj, transport kroz stablo i koren, sposobnost korenovog sistema i provodnog faktora visoke i stabilne proizvodnje. Nedostatak hranljivih elemenata može za rezultat da ima loš kvalitet voća, uključujući:
- sitne i mekane plodove,
- prerano opadanje plodova,
- fiziološke poremećaje ploda kao što su gorke pege, staklavost ploda, plutaste pege
- loš kvalitet za čuvanje i
- slab porast stabla.
Simptomi nedostatka hranljivih elemenata mogu se pomešati sa mnogim drugim vrstama oštećenja koja imaju slične simptome. Pored toga, nedostatak jednog elementa može da zamaskira nedostatak drugog, tako da je u nekim slučajevima jedino moguće rešavati probleme sa jednim pojednim nedostatkom. Nizak nivo pristupačnih hranljivih materija utiče na prinos u sledećoj godini. Prihranjivanje sa kompleksom đubrivima osigurava prinos za sledeću godinu. Usled nedostatka hraniva opada otpornost na bolesti, sušu, dok su biljke osetljivije. Nedostatak kalcijuma i kalijuma negativno utiče na kvalitet roda, a za vreme lagerovanja se povećavaju gubici.
Simptomi nedostatka elemenata i uticaj na zdravstveno stanje biljaka se lako rešavaju folijarnom ishranom. Cilj folijarne ishrane je da se predupredi nastanak šteta u različitim razvojnim fazama. Naročito je značajna prihrana mikroelementima koja se preporučuje u početku vegetacije, kao i u jesen. Tako na primer, folijarno prihranjivanje vodotopivim đubrivom (14-11-25+ ME), do početka rasta ploda dopunjuje mikroelemente, dok se kod malih plodova nedostatak Ca dopunjuje preventivno korišćenjem kalcijum nitrata, 3-4 puta nakon cvetanja i 1-2 puta u leto (avgust), zavisno od pojave gorkih pega.
Kalijumom obogaćena đubriva (10-5-26) daju bolju obojenost ploda. Dopuna sa N (24-8-16) u letnjim mesecima povećava otpornost na sušu i utiče na bolju diferencijaciju pupoljaka, a tretmanom nakon berbe, dok je list još uvek zelen, povećava se otpornost na mrazeve. Đubriva sa visokim sadržajem fosfora P (10:40:10) poboljšavaju oplodnju u vreme kretanja vegetacije , a u letnjim mesecima utiče na diferenciranje cvetnih pupoljaka. Naročitu pažnju treba obratiti i na primenu biostimulatora i hormona, naročito u stresnim godinama – pojava mraza, suše, grada kada mogu pomoći u savladavanju ovih stresnih faktora. Folijarne tretmane potrebno je sprovoditi na svakih 10-14 dana po otvaranju pupoljaka (faza“mišjih ušiju”) do dve nedelje pre berbe.
