Nova saznanja za voćare na Savetovanju u Novom Sadu

Savetovanje voćara u Novom Sadu je donelo nova saznanja kako gajiti voćke, kako sačuvati kvalitet ploda i gde su mogući kupci za proizvedeno. Ove sezone rod voća veći od 1,3 miliona tona.

Profesor dr Zoran Keserović – Poljoprivredni fakultet Novi Sad, je predstavio dobre rezultate u proizvodnji voća u Srbiji ove godine uprkos klimatskim izazovima. Kvalitet voća je umnogome zavisio od primene agrotehničkih mera, ali otkupna cena je mnoge voćare razočarala. Prognoza je da je u Srbiji proizvedeno oko 1,3 miliona tona voća. Ukazao je da mnogi voćari i zadruge gaje voće na intenzivan način ali bez gradnje akumulacije za vodu i buše brojne bunare, pa time poskupljuju proizvodnju. Prave zatim “šumu” cevi u voćnjacima umesto da to bude dva, tri bunara uz akumulaciju za sve članove zadruge.

Jabuka je doživela stres, ali na tržištu. Povećanje izvoznih količina jabuke za 16% nije donela i povećanje vrednosti njenog izvoza, čak je zabeleženo manje vrednosti izvoza. Kao glavni razlog te nesrazmere je navedena Odluka Ministarstva poljoprivrede o ograničenju broja izvoznika (samo velike hladnjače sa kapacitetom iznad 500 tona …). To je omogućilo neadekvatno ponašanje otkupljivača (niske cene, plaćanje na dugi rok, ocena kvaliteta proizvoda bez adekvatnih standarda). Preporuka je da se gaje sorte Gala i njeni novi klonovi (Devil Gala, Šniko, Fendeke, Galaxy) jer tržište beleži rast tražnje za ovom sortom za čak 37%. Tu je i sorta Fuji. Ne treba zanemariti Grany Smith sortu jer u Rusiji ne mogu da je uspešno gaje dok na ruskom tržištu postoji stalna tražnja za njom.

Predstoji nam sve veća konkurencija u plasmanu jabuka – Maroko podiže velike zasade jabuka Gala i Fuji i njihovo ciljno tržište je tržište EU, kao i arapske zemlje u okruženju. Da navedemo i rast proizvodnje u Moldaviji, Ukrajini…

Malinari su se izborili za cene koje ih nisu sasvim zadovoljile, ali su bile više nego godinu pre. IZNENAĐENJE JE DA JE IZVOZ SMRZNUTE MALINE PORASTAO ZA 71% OVE SEZONE!!! Toliko o tvrdnjama hladnjačara o velikim zalihama i zato su ponudili niske otkupne cene. Očigledno, trebate se udruživati i sami imati svoje hladnjače i slobodno raspolagati plodom svoga rada na tržištu. Prošle godine je izvezeno smrznute maline za 225,8 miliona US dolara.

Nova saznanja u voćarstvu

Višnja je perspektivna voćarska vrsta, dok je na jugu Srbije otkupna cena bila 20 dinara i niže, na severu Vojvodine je cena bila 40-45 dinara za kilogram. Tehnologija proizvodnje i visoki troškovi branja su ono što će stvoriti uslove za postizanje zarade ili gubitka. Troškovi ubiranja ploda višnje su uz upotrebu tresača bili 5 dinara po kilogramu dok su ti troškovi kada se angažuju radnici – berači po kilogramu bili 10-14 dinara. To je stvorilo situaciju da mnogi nisu višnju ni brali. Savet je da se gaje sorte Reksele i Šumadinka.

Trešnja je rado viđena na trpezi potrošača, ali su ove godine velike padavine uslovile da je visoki procenat ploda bio lošeg kvaliteta usled pucanja ploda. Kako se bore sa time u Holandiji? Gaje sorte koje imaju relativno dobru otpornost na pucanje ploda, Grace Star postiže 12 tona po hektaru. Vrše kosu sadnju, na gredicama i postižu visoke prinose. Kompletan voćnjak je zaštićen mrežama – kako protivgradnim (koje takođe sprečavaju da velika količina padavina odjednom završi na plodovima) tako i mrežama protiv insekata (ne dozvoljavaju ulaz insekata – štetočina u voćnjak). Ako i neki uđe tu su veštački uneti insekti – predatori koji se raspoređuju po voćnjaku i prirodnim putem sprečavaju velike štete. Preporuka za sorte Kordia, Regina i Grace star. Ne treba insistirati samo na ranom sazrevanju jer mraz može u potpunosti “obrati” plod – poštovati rejonizaciju.

Kruška je voćka koja ima stalnu tražnju na tržištu. Kod nas tehnologija uzgoja ne obezbeđuje visoke prinose koje postižu u EU, do 50 tona po hektaru. Preporuka je da se gaji sorta Pakham Triumph iz Australije koja daje sočne, slatke plodove, dobre obojenosti i postiže cenu od jednog evra za kilogram. Jedan od mogućih izbora je i Kiferov sejanac koji je pokazao otpornost na bakterioznu plamenjaču (Erwinija amylovora) i na kruškinu buvu (Psylla pyri). Čuva se do decembra na nula stepeni u hladnjači.

Kako nova saznanja primeniti na tržištu?

Izlaganje Julke Toskić – AGROBRAND, Beograd je bilo posvećeno novim tržištima za naše voće. Naglasila je da tržište voća EU vredi 475 – 600 miliona evra i tu je naša šansa za plasman. Na tržištu se moramo izdvojiti od velike ponude iz celoga sveta. To možemo tako što stvaramo brend voća iz Srbije “Serbia Does Fruit”. Postoji udruženje proizvođača jabuka koje je učestvovalo na svetskom sajmu u Londonu i ponudilo jabuke trgovinskim lancima u Velikoj Britaniji. Udruženje okuplja 12 članova koji gaje jabuke na 1.200 hektara i nude proizvodnju 150.000 tona godišnje. Rezultati ove posete sajmu su već postignuti i za jabuku nove berbe u 2019. godini je obezbeđen plasman u trostruko većoj količini nego u 2018. godini.

Šta je potrebno ispuniti od uslova za dobar nastup na tržištu:

• obezbediti količinu,
• kvalitet (sadržaj šećera u voću, ukus, obojenost ploda),
• imati opremu za kalibraciju plodova,
• atraktivno pakovanje prema zahtevu tržišta,
• cena koja je konkurentna na tržištu
• posedovanje sertifikata

Novo na tržištu prodaje je sve veće učešće online prodaje. Mi se moramo tome prilagoditi jer procenat ovog načina prodaje voća beleži visoki rast.

Udruženje je postalo član WAPA (Svetska asocijacija udruženja zemalja proizvođača jabuka i krušaka). Time se obezbeđuje protok informacija kako o novostima u tehnologiji proizvodnje tako i plasmanu voća. WAPA deluje na stvaranju dobre tržišne pozicije za proizvođače jabuka i krušaka dobrom saradnjom sa trgovcima i dobijanje informacija o zahtevima potrošača radi ispunjavanja njihovih zahteva i ostvarenje većih prihoda od prodaje. Naročito se naglašava da proizvođači dobiju fer naknadu za svoj rad.

Vodeći godišnji svetski događaj za proizvođače voća, Prognosefruit, se sledeće, 2020. godine održava u Srbiji što je velika prilika za predstavljanje naših proizvođača, kvaliteta naših proizvoda i susrete sa najvećim svetskim distributerima voća.

Tako se daje bolja pozicija našim proizvođačima voća na svetskom tržištu i da voće koje proizvodimo postane prepoznatljivo po svom kvalitetu, ukusu i posebnosti u odnosu na druge. Više o AGROBRAND.

Petar Jovičić