Braon mramorasta stenica i prored cvetova mašinski za bolje prinose

Braon mramorasta stenica JE STIGLA. Voćnjaci su ove sezone pod “opsadom” štetnika, braon mramorasta stenica je jedna od njih. Preveliki broj plodova po stablu donosi sitnije plodove nižeg kvaliteta – to možemo sprečiti ako proredimo cvetove – novost je da to uradimo mehaničkim putem.

Došla je iz Azije, dobro se “snašla” u našem podneblju i ovoga leta nanela velike štete u voćnjacima – braon mramorasta stenica. Bilo je slučajeva da u jabučnjaku se pojavi na plodovima u velikom broju i za samo nekoliko sati nanese velike štete (čak do 50% plodova dobiju lažne “gorke pege”). Sve deluje da je to posledica manjka kalcijuma, visoke temperature, ali ne, to je posledica uboda mramoraste stenice koja se hrani sokovima iz ploda. Naročito se to dešavalo u voćnjacima sa sortama Fuji i Grany Smith.

Staništa su paulovnija i soja zatim prelazi na povrće i voće. Na nižim temperaturama se “umiri” i to je prilika da tada koristimo zaštitna sredstva i smanjimo njihov broj. Preporuka je da se koristi kombinacija Plures + Imidan 50 WP. Zašto baš ova kombinacija? Kada tretirate voćku, veliki broj braon mramorastih stenica reaguje tako što padaju sa stabla na tlo i pomislite da ste ih efikasno uništili ali… Braon mramorasta stenica ima sposobnost da se “pravi mrtva” to jest sposobnost anabioze gde glumi smrt. Vi odete zadovoljni kući, a braon mramorasta stenica se vrati na plodove i načini nove štete. Da bi sprečili ovo lukavstvo potrebno je da primenite kontaktni insekticid Imidan 50 WP na zemljištu ispod voćaka (on se NE koristi za suzbijanje insekata u kućnim vrtovima).

Tek tako ćete značajno redukovati broj štetnika. Vreme tretiranja je rano jutro, između 4 – 8 sati kada su temperature relativno niske i braon mramorasta stenica je teško pokretna.

U toku su istraživanja da se štete smanje i uvođenjem njenih prirodnih neprijatelja – osa Vespa samurai, ali je to dugotrajan proces koji može da nanese i štete našim insektima i poremeti prirodnu ravnotežu u našem staništu. Zato se treba spremiti na dugu borbu.

Braon mramorasta stenica

PREPORUKA PIS SRBIJA

Pregledom poljoprivrednih useva i zasada, uočeno je prisustvo svih razvojnih stadijuma braon mramoraste stenice. Trenutno se prisustvo ove invazivne stenice registruje u zasadima jabuke, kruške, breskve, šljive, kajsije, višnje, trešnje, maline, kupine, leske, vinove loze kao i u usevima boranije, paprike, paradajza, kukuruza šećerca, soje, šećerne repe.

U toku je piljenje larvi letnje generacije ove štetočine.

U ovom momentu, najveći rizik od nastanka šteta postoji u zasadima leske, šljive, kasnostasnih sorti bresaka, nektarina i kajsija kao i u usevima paradajza i kukuruza šećerca.

Štete pričinjavaju odrasle jedinke i larve koje sisaju sokove iz svih nadzemnih delova biljaka. Uvek više preferiraju ishranu na plodovima. Na napadutim plodovima dolazi do diskoloracije pokožice, stvaranja nekrotičnih tačaka i udubljenja, pogoršanja ukusa, što sve utiče na gubitak njihovog kvaliteta i tržišne vrednosti.

U zavisnosti od do sada primenjenih insekticidnih tretmana usmerenih na suzbijanje različitih štetočina, u usevima i zasadima se nivo prisustva braon mramoraste stenice veoma razlikuje.

Proizvođačima se preporučuje obavezan pregled useva i zasada na prisustvo braon mramoraste stenice i po potvrdi prisustva, gde je moguće, primena nekog od registrovanih insekticida iz grupe piretroida koji su pokazali dobru efikasnost u njenom suzbijanju a odlikuju se kraćom KARENCOM:

PREPARAT	AKTIVNA MATERIJA	KONCENTRACIJA	USEV/ZASAD (KARENCA U DANIMA)
Decis 2,5 EC, Konfuzija,Polux	deltametrin	0,05%	breskva, šljiva (14 dana) kajsija (3 dana), leska (30 dana)
Karate ZeonGrom	lambda-cihalotrin	0,02%0,03%	breskva (14 dana), leska (7 dana)šljiva (14 dana)

U usevima paradajza i kukuruza šećerca aktuelna je zaštita od pamukove (kukuruzne) sovice (vidi preporuku). Ako se u pomenutim usevima uoči i prisustvo braon mramoraste stenice prednost pri izboru insekticida treba dati preparatu Ampligo 150 ZC (hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin) koji će delovati na obe štetočine.

S obzirom da je kod velikog broja poljoprivrednih useva i zasada berba u toku ili se ona očekuje, strogo treba voditi računa o karenci primenjenih preparata!

juli 2023. godine

Pročitajte i: Azijska buba i njen neprijatelj

Prored cvetova mehaničkim putem

Voćari se obraduju kada vide veliki broj cvetova na stablima u voćnjaku jer će vredne pčele sve ih oprašiti i stabla će biti puna roda. Ali, veliki broj plodova može doneti i nevolje – sitne plodove, lošiji kvalitet i više bolesti. Priroda se i za to pobrinula pa imamo redovno opadanje plodova u voćnjaku. Ipak voćari vrše i korekciju proredom plodova uz pomoć hemijskih sredstava i čak ručno. To su dodatni troškovi koji opterećuju cenu ploda.

Zato se vrše ispitivanja sa mehaničkim proredom plodova uz upotrebu mašine “Darwin”. Ispitivanja su vršena u Hrvatskoj i dala su pozitivne rezultate. Jednostavno se montira na traktor, podesi broj obrtaja i odredi brzina kojom se traktor kreće. Uslov je da se u voćnjaku voćke orezuju na sistem vretena ili vitkog vretena. Broj obrtaja je od 150 – 400 u minuti, brzina traktora je od 4 – 8 kilometara na sat. Način ovoga postupka umnogome zavisi od količine cvetova, sorte, stanja voćaka…. Znamo da je dovoljno 10 – 15% oplođenih cvetova za dobar rod.

Na jednom ogledu kod sorte Ajdared (3.125 voćaka na hektar, brzina traktora 8 km/h) postignuti su sledeći rezultati:

• 240 broj okretaja – uklonjeno 62% cvetova, prinos 65 tona po hektaru
• 220 broj okretaja – uklonjeno 33% cvetova, prinos 47 tona po hektaru

Kontrolna parcela je imala, bez proreda cvetova, 24% plodova prve klase dok je parcela kod koje je vršena proreda plodova (uz 240 obrtaja u minuti) imala 80% plodova prve klase.

Drugi ogled je vršen sa sortom Rajnders (2.857 stabala na hektar, brzina traktora 8 km/h)

• Kontrolna parcela je dala 80 t/ha uz 49% plodova prve klase
• parcela uz proredu 240 obrtaja u minuti 67 t/ha uz 89% plodova prve klase.

Adekvatna proreda mehaničkim putem je za rezultat imala više plodova prve klase u ukupnom rodu i ekonomski je donela veći prihod po hektaru (višom cenom ploda prve klase).

septembar 2019. godine

Petar Jovičić