Temperatura budi voćnjake kada im vreme nije

Tokom zime voćke moraju da “spavaju” i pripreme se za proleće, ali temperatura budi voćnjake pre vremena, kada je ovako blaga zima. Voćkama je potrebno da “spavaju” određen broj sati godišnje, zavisno od vrste.

Ekološko mirovanje voća – savet Dipl.ing. Snežana Dragićević PSSS Čačak

Toplo vreme tokom zime može izazvati kretanje vegetacije pre nego što je uobičajeno za naše klimatsko područje. Voće je u fazi mirovanja ali ukoliko temperatura zemljišta nekoliko dana bude na oko 5 C mogu se stvoriti uslovi za kretanje vegetacije a sa cvetanjem kreće kada prosečne dnevne temperature vazduha dostignu vrednost između 9 i 12 C. Pojedine voćne vrste počinju sa cvetanjem pri nižim dnevnim temperaturama (leska 5 C do 8 C ), a neke zahtevaju veće temperature, dunja 16 C. Veće dnevne temperature ubrzavaju cvetanje.

Pročitajte i: Kajsija rodne grančice

Razlike u početku cvetanja u istim klimatskim područjima mogu biti značajne, između pojedinih godina mogu da iznose i do mesec dana.

Najizraženiji uticaj na kretanje vegetacije u nekom području ima klima područja i specifični mikro -klimatski uslovi rejona gajenja. Na sam početak cvetanja velikog uticaja ima nadmorska visina, geografska širina i ekspozicija terena. Početak i dužinu cvetanja uslovljavaju temperaturni uslovi u periodu mirovanja a posebno u periodu prelaska iz faze mirovanja u početak kretanja vegetacije. Promene u rastu i razvitku generativnih organa počinju bubrenjem generativnih pupoljaka tj. sa početkom kretanja vegetacije. Početak bubrenja pupoljaka ostvaruje se po završetku perioda mirovanja voćaka i uslovljen je temperaturnim uslovima. Pri nižim temperaturama početak bubrenja pupoljaka odvija se sporije dok ga više temperature ubrzavaju. Za sam proces početka bubrenja pupoljaka potrebno je od 24 do 48 časova. Kada proces bubrenja započne ne može se više zaustaviti, jedino se njegova dinamika može menjati u zavisnosti od ekoloških uslova.

Temperatura budi voćnjake

U ovom periodu počinje kretanje sokova od korena i starijih delova stabla ka mlađim. Počinje proces tzv. raskaljivanja stabala i on nastaje usled povećanih dnevnih temperatura. U godinama kada su izražena veća temperaturna kolebanja dolazi do oštećenja stabala usled zagrevanja u vidu pucanja kore na stablu i oštećenja na cvetnim pupoljcima u vidu izmrzavanja.