U zasadima višnje su žilogriz i šiljokrilac – oprez!

Toplija klima pogoduju štetočinama naročito u zasadima višanja gde se množe žilogriz i šiljokrilac. Preventiva je nužnost, ali i primena hemijskih sredstava je nužna i pre sadnje i tokom razvoja voćaka.

Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris) – autor Lidija Vulović dip. inž zaštite bilja

Žilogriz i šiljokrilac su poznate štetočine mediteranskih krajeva. Sa klimatskim promenama masovno se pojavljuju i predstavljaju značajne štetočine u Srbiji skoro čitavu deceniju. Povoljni vremenski uslovi, izuzetno sušna i topla leta koja su sve prisutnija u našem području kao i prisustvo neobrađenih, zapuštenih zasada doprineli su njihovoj pojavi i daljem širenju. Stvorena su žarišta sa izuzetno visokom populacijom insekata, naročito u zasadima višanja.

Žilogriz i šiljokrilac su insekti iz reda tvrdokrilaca i to su štetočine koštičavih voćnih vrsta, pre svega višnje i trešnje, a potom i šljive, breskve, kajsije i badema. U našoj zemlji, najveće štete registrovane su u proizvodnji višanja. Štete pričinjavaju larve koje se hrane korenom. Napadnuta stabla u početku imaju sitnije listove i plodove, a grančice na vrhu stabla se suše. Kasnije dolazi do sušenja delova pa I čitavih stabala. Osušena stabla se lako vade iz zemlje jer su bez korenovog sistema.

U zasadima višnje žilogriz

Njihova najveća brojnost zapaža se u napuštenim zasadima.

U cilju suzbijanja ovih štetočina potrebno je primeniti sva raspoloživa sredstva. Najbolje rezultate daje kombinovanje preventivnih, mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera borbe:

• Navodnjavanje i češća obrada zemljišta u periodu piljenja larvi doprinosi značajnom smanjenju njihove brojnosti

• Zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla pvc folijom (maj-jul) u cilju sprečavanja polaganja jaja

• Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala i tretiranje rupa nakon vađenja zemljišnim insekticidima

• Mehaničko sakupljanje odraslih jedinki i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijih boja sa voćnim sokom) u cilju smanjenja populacije imaga

• Prilikom podizanja novih zasada tretiranje iskopanih jama zemljišnim insekticidima

• Prvih godina razvoja voćaka tretiranje zemljišta do 1m oko stabala insekticidima uz njihovu inkorporaciju u površinski sloj u periodu piljenja larvi

Pročitajte i: Trešnja višnja kako do odličnog kvaliteta

• Suzbijanje imaga insekticidima u toku dopunske ishrane, a pre polaganja jaja

• Zdrav sadni materijal

• Na iskrčenim površinama ne treba saditi koštičave voćne vrste najmanje 3 do 5 godina

• Suzbijanje imaga primenom hemijskih mera zaštite, nakon berbe višanja, insekticidima na bazi aktivne materije hlorpirifos: Pyrinex 48 SC, Kozma u koncentraciji 0,1–0,15% ili Radar 300 EC u koncentraciji 0,15–0,25%.