Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Paraziti kod koštičavog voća mogu naneti velike štete i doneti i gubitke voćarima. Novu opasnost donosi Monilinia fructicola jer je stekla otpornost na brojne fungicide.
Oblici monilioza – autor Mirjana Petrović , mast. inž. poljoprivrede
Među nekoliko parazita koštičavih voćaka koji prouzrokuju smanjenje prinosa, pogoršanje kvaliteta plodova, kao i prevremeno izumiranje stabala, vrste iz roda Monilia kod nas zauzimaju posebno mesto. Vrste roda Monilinia su ekonomski značajni patogeni i jabučastih i koštičavih vrsta voćaka.
U Srbiji su prisutne četiri vrste ovog roda:
- M. fructigena,
- M. laxa,
- M. fructicola i
- Monilia polystroma.
Detekcija i identifikacija vrsta roda Monilinia je složena. Dosadašnji najčešći oblici Monilioze se javljaju na svim vrstama koštičavog voća, a većinski u ova dva različita oblika. Prvi je kroz sušenje mladih grana sa cvetovima (Monilia laxa), a drugi vid je kroz trulež plodova (Monilia fructigena).
Bolest sušenja cvetova i grančica (Monilia laxa) napada pretežno koštičave voćke – trešnju, višnju, šljivu, breskvu, kajsiju te se uočava na parazitiranim cvetovima, mladarima, granama, grančicama i plodovima. Infekcija cvetova može da nastane odmah po njihovom oslobađanju iz pupoljaka, ali i kasnije tokom perioda cvetanja.
Prvi simptomi bolesti na ovim organima uočavaju se u vidu sušenja prašnika i kruničnih listića, posle čega se ubrzo suše i ostali delovi cveta. Kod sušenja mladara sa cvetovima, prvi simptomi manifestuju se nakon cvetanja, u vidu nagle promene boje cvetova, koji postaju mrko sivi, suše se i propadaju, dok se na kraju ne osuši i cela grančica, grana, a kod jakog napada i cela voćka. Kroz cvetnu dršku micelija parazita prodire i u tkiva mladara, gde produžava svoje razviće, prouzrokujući na njima u početku ovalne i eliptične pege, koje se, u povoljnim uslovima za razvoj patogena, šire i spajaju, prstenasto obuhvatajući mladar, tako da se deo iznad mesta zaraze suši i izumire.
Često se šteta od ove bolesti pripisuje mrazu, međutim za razliku od štete od mraza kada se suše svi cvetovi jedne voćke, kod infekcija ovom gljivom suše se cvetovi na pojedinim grančicama.
Kod jabučastih vrsta voća, jabuke ili kruške na primer, monilioza se javlja samo kao prouzrokovač truleži ploda, a u retkim i izuzetnim slučajevima i kao sušenje mladara za vreme cvetanja. Na DUNJI se javlja baš za tu vrstu specifična – Monilia linhartiana. Sve su ovo nazivi konidijskih formi prouzrokovača bolesti. Precizne plodne forme ili apotecije, javljaju se vrlo retko i u tom slučaju nazivi prouzrokovača bolesti su Sclerotinia laxa i Sclerotinia fructigena.
Paraziti kod koštičavog voća
Plodovi mogu biti inficirani od trenutka zametanja pa do potpune zrelosti, ali i kasnije, posle berbe, u toku transporta i skladištenja. Mladi plodovi skoro po pravilu bivaju inficirani preko sasušenih prašnika, koji se na njima zadržavaju duže vremena, ali zaraza može nastati i kroz pokožicu ploda ako je peridermis i najmanje oštećen. Ove povrede najčešće nanose insekti, a mogu nastati i usled dejstva hemikalija, insolacije, grada i slično. Prvi simptomi bolesti uočavaju se u vidu manjih, okruglastih, mrkih pega, koje se šire dosta brzo, a ako je temperatura povoljna i ima dosta vlage, plod može biti zahvaćen u potpunosti i propasti za svega nekoliko dana. Na površini ploda dolazi do obilne sporulacije parazita. Kroz obrazovane pukotine na pokožici ploda izbijaju pepeljaste gomilice, sastavljene od reproduktivnih organa parazita, koje se obično formiraju u vidu koncentričnih krugova, što predstavlja jedan od karakterističnih dijagnostičkih znakova ove bolesti. Oboleli plodovi postepeno gube vodu, suše se i pretvaraju u mumije, koje su prožete micelijom i služe za održavanje patogena tokom zime. Tako mumificirani plodovi u toku zime mogu ostati u krošnji, pričvršćeni micelijom uz granu, ili pak opadaju i ostaju na zemlji ispod krošnje.
Suzbijanje M. laxa i M. fructigena, parazita koštičavih voćaka, veoma je složeno, bez obzira na karakter mera koje se preduzimaju. Uspešna zaštita se može postići samo uz upotrebu integralnih mera zaštite koje podrazumevaju uzgoj otpornih sorti pojedinih vrsta koštičavih voćaka uz primenu agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera suzbijanja ovih patogena.
Prvi deo zaštite od ove bolesti odnosi se na preventivne mere, a to je uklanjanje svih zaostalih mumificiranih plodova nakon berbe plodova kao i uklanjanje polusuvih i suvih grančica 10-20 cm ispod područja sušenja, a zatim obaviti standardno jesenje i zimsko prskanje stabala bakarnim sredstvima. U godinama povoljnim za razvoj, Monilia će se javljati uprkos preventivnom delovanju, a u kojoj meri zavisi pre svega od vremenskih uslova te godine i to za vreme faze cvetanja i sazrevanja plodova koštičavog voća. Agrotehničke i mehaničke mere, iako korisne, najčešće same nisu dovoljne za uspešnu zaštitu šljive, breskve, višnje i drugih vrsta koštičavih voćaka zbog čega se redovno preduzimaju i mere hemijskog subijanja Monilia spp., posebno pri čemu je vreme aplikacije i broj tretiranja u direktnoj zavisnosti od konkretnih meteoroloških uslova, dužine cvetanja, osetljivosti vrste (sorte), razvoja parazita i osobenosti fungicida koji se primenjuju.
Paraziti kod koštičavog voća
Pročitajte i: Gorka trulež plodova
Kod nas je registrovan veći broj sredstava za suzbijanje bolesti prouzrokovanih gljivama iz roda Monilinia spp. na koštičavom voću. Određeni broj tih sredstava na bazi je aktivne materije bakra. Preparati na bazi bakra izrazito su fitotoksični za biljke u vreme cvetanja, pa je u tom period njihova primena zabranjena. Sredstva na bazi bakra primenjuju se u cilju sprečavanja pojave bolesti, u vreme mirovanja vegetacije, na način da aktivna materija deluje na spore gljive koje prezimljavaju i koje s kretanjem vegetacije mogu prouzrokovati zarazu cvetova, mladara ili plodova.
To praktično znači da ukoliko je proleće prohladno i vlažno, prvi tretman uraditi na početku cvetanja (10% otvorenih cvetova), drugi u fazi punog cvetanja, a po potrebi i u fazi precvetavanja. Pošto gljiva brzo razvija rezistentnost, potrebno je tokom vegetacije vršiti rotaciju aktivnih materija prilikom zaštite voća od ovog patogena.
U cilju suzbijnja Monilia laxa koriste se preparati na bazi ciprodinila, prohloraza, boskalida + piraklostrobina, tebukonazola, tiofanat-metila, iprodiona, iprodiona + tiofanat-metila, a za izbegavanje pojave REZISTENTNOSTI za preporuku je kombinovanje sistemičnih i protektivnih fungicida.
Za vreme faze dozrevanja plodova voća, u povoljnim uslovima za zarazu, potrebno je hemijski zaštititi plodove. Izrazito velike zaraze javljaju se, ako nakon dugotrajnog sušnog i toplog perioda, padaju dugo kiše. Tada se na plodu stvaraju sitne pukotine, koje su ulazna mesta za parazita. Takođe veliki broj štetočina može napraviti ovakve pukotine, kao i oštećenja prilikom transporta. Suzbijanje truleži ploda je indirektno. Ovo znači da je potrebno ukloniti sve faktore koji dovode do rana na plodovima, a koje je čovek u mogućnosti da odmah uklanja i reaguje.
Poslednjih godina primetni su simptomi karakteristični za monilioznu trulež plodova uzročnika gljive Monilinia fructicola. Ova gljiva naročito može biti štetna za nektarinu i breskvu, ali i šljivu, višnju, trešnju, kajsiju i u manjoj meri za jabučaste voćne vrste. Kod nas se nalazi na listi karantinskih organizama IA deo II, što znači da je na pojedinim regionima naše zemlje prisutna dok drugde nije a njeno je unošenje i širenje u Republiku Srbiju zabranjeno.
Simptomi na plodovima su lako prepoznatljivi i na osnovu izgleda teško se mogu razlikovati od simptoma koje prouzrokuju druge gljive istog roda. Uključuju pojavu mrkih pega koje se postepeno šire i zahvataju celokupan plod (mrka, smeđa trulež), a kasnije sporulacijom dovode do pojave beličastih koncentričnih tvorevina. Takvi plodovi se suše, smežuravaju i očvrsli ostaju na granama ili padaju na zemlju, to su tzv. mumificirani plodovi.
Oni predstavljaju dalji izvor inokuluma. Pored vidljivih simptoma, mogu postojati i plodovi bez simptoma koji su ipak inficirani, a to su latentne infekcije. Važno je napomenuti da plodovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja i to najčešće kroz različite povrede, ali i kroz prirodne otvore i direktnim prodorom kroz kutikulu.
Zato se period intenzivnog porasta ploda, nekoliko nedelja pred berbu smatra najosetljivijim. To je naročito važno ako se zna da je M. fructicola karantinski parazit u Ruskoj Federaciji, a da veliki deo voća sa našeg terena završava upravo na tom tržištu. Drugi deo izvozi se ka zemljama EU, gde je ovaj parazit izgubio status karantinskog 2014. godine.
Zato je pre svega, potrebno ukloniti i uništiti sve zaražene biljne delove i mumificirane plodove iz voćnjaka. U samom voćnjaku neophodno je preduzimati sve redovne mere nege i zaštite, suzbijati korove i insekte jer oni svojom ishranom mogu načiniti mehanička oštećenja koja su ulaz za M.fructicola. Takođe, preporuka je da se samonikle vrste voćaka koje su domaćin ovog parazita uklone ako se nalaze u blizini zasada. Značajno je uravnoteženo đubrenje i navodnjavanje a prihrana kalcijumom povoljno deluje na otpornost plodova.
Ono što može predstavljati naročit problem jeste činjenica da štete od ovog patogena mogu nastati i nakon berbe, tokom skladištenja i transporta. Najčešće se simptomi posle berbe pojavljuju kao posledica latentne infekcije, ali se može desiti da od momenta berbe zdravi plodovi bivaju inficirani u slučaju prisustva patogena i postojanja povoljnih uslova.
Potrebno je istaći mere koje se tiču berbe i manipulacije plodovima kojima bi se minimizirao rizik od infekcije.
Značajna je pravovremena i redovna berba i izbegavanje ozleđivanja biljaka. Berbu je potrebno obaviti uoči padavina. Prilikom berbe potruditi se da se što manje plodovi mehanički oštećuju. Zdrave plodove oštećene tokom branja ne stavljati u ambalažu, a plodove bolesnog izgleda treba odstranjivati. I ambalaža mora biti nova ili, ako je ranije korišćena, treba je dobro oprati i obložiti iznutra. Ambalažu ne držati na zemlji zbog moguće kontaminacije i ne spuštati u nju bilo kakav drugi materijal. Skladišni prostor i transportna sredstva moraju biti čista i bez ostataka trulog voća koje bi moglo predstavljati izvor zaraze, a sami plodovi bi trebali biti u što kraćem roku rashlađeni do temperature skladištenja i uneti u skladište. U svetu je već zabeležena pojava rezistentnosti gljive Monilinia fructicola na neke fungicide, prvenstveno jer se ova gljiva na nekim područjima može razmnožavati i polno – askosporama.
To saznanje svakako doprinosi tvrdnjama da ova gljiva u Evropi predstavlja potencijalno veću opasnost od one koju predstavljaju gljive Monilinia laxa i Monilinia fructigena.
