Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Nagrtanje mladica u matičnjaku može biti u jesen – dobar vegetativni način razmnožavanja mladica. Priliku možete iskoristiti već ove jeseni. Kako to najbolje uraditi? Savetuje Vas Stepanović Veljko, PSSS Srbija
Na dobro pripremljenom, plodnom i rastresitom zemljištu, koje se nalazi na oceditom mestu i u blizini vode sade se ožiljene jednogodišnje ili dvogodišnje mladice na rastojanju 250-300 x 30-50 cm. Mladice u matičnjaku mogu da se sade u jesen ili rano proleće.
U proleće mladice se skraćuju na 1-2 vidljiva pupoljka iznad zemlje. U prvoj godini matičnjak se ne koristi za proizvodnju podloga, jer posađene mladice treba da ojačaju i da se dobro ukorene. Ako se mladice u prvoj godini iz bilo kog razloga nisu dobro razvile, onda se ni u drugoj godini ne koriste za proizvodnju podloga.
Posle prve, odnosno druge godine, u jesen ili rano u proleće, izbili mladari se skraćuju na jedan ili dva vidljiva pupoljka radi obrazovanja „glave“ žbuna iz koje će u toku vegetacije izbiti mladice. Kada nove mladice dostignu porast od 20-25 cm, onda se prvi put zagrću. Zagrtanje mora biti izvedeno kvalitetno i na vreme. Svaki izbojak u žbunu mora da dođe u dodir sa trošnom i umereno vlažnom zemljom, do visine od 10-15 cm.
Nagrtanje mladica u matičnjaku
Matičnjak se zagrće mašinski ili ručno, s napomenom da je mašinsko zagrtanje mnogo brže, ali se tada mora izvršiti ručna popravka, odnosno korektivno zagrtanje.
Mladice se znatno bolje ožiljavaju, ako se pre prvog zagrtanja zemljom oko osnove mladica stavi sloj treseta ili strugotine debljine 5-10 cm, pa se onda preko njega stavi sloj zemlje. Može se primeniti i potpuno zagrtanje tresetom ili strugotinom bez zemlje, uz povremeno zalivanje. Ovakav način zagrtanja može se primeniti i kod položenica. Skidanje podloga kod ovako zagrnutog matičnjaka je mnogo lakše, a ožiljavanje podloga znatno bolje.
Nega žbunova u matičnjaku sastoji se u redovnom zagrtanju, međurednoj obradi i okopavanju u redu, plevljenju korova, prihrani, jesenjem i prolećnom oranju, navodnjavanju i zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina.
Posle završetka vegetacije u jesen, žbunovi se odgrću i mladice odsecaju do osnove, odnosno u „glavu“. Dobro ožiljene i zdrave mladice sade se u rastilo, a slabo ožiljene se pikiraju ili koriste za reznice. Posle skidanja mladica zagrće se „glava“ žbuna zemljom, a u proleće, kada prođe opasnost od mrazeva one se odgrnu, obavi se korekciona rezidba i ostave izložene suncu, kako bi se ubrzalo kretanje i razvoj mladica. Ako se mladice ne odseku u jesen, to može da se uradi i u toku zime kada nema mraza ili rano u proleće, pre početka vegetacije. Nagrtanjem se, najčešće, proizvode podloge za jabuku, krušku, dunju i mušmulu, a ređe za ostale vrste. Ovo je jedan od najboljih načina vegetativnog razmnožavanja podloga.
