Djubrenje voćaka je nužan uslov za obilan kvalitetan rod

Djubrenje voćaka – Na održavanje i redovno plodonošenje voćnih zasada veliki uticaj ima djubrenje i obrada zemljišta. Djubrenje  voćaka se direktno odražava pored plodnosti i na strukturu zemljišta. Reguliše se trajanje vegetacije i optimalni porast vegetativne mase, pojačava otpornost voćaka prema niskim tempera – turama, bolestima i štetočinama, a ujedno doprinosi boljoj rodnosti i kvalitetu plodova.

Osnovno djubrenje voćaka ima za cilj da se unese neophodna količina hraniva potrebna voćkama, zato što se tokom vegetacije znatna količina hraniva koristi za rast i razvoj voćaka, plodova, lisne i drvne mase, tako da se njihova koncentracija u zemljištu smanjuje. Zato sve te količine treba putem đubrenja vratiti u zemljište, kako bi one bile lako pristupačne biljkama početkom naredne vegetacije.

 Primenjene količine, sastav i odnos pojedinih hraniva mogu poboljšati ili usled nestručne i loše primene pogoršati kvalitet plodova i samu strukturu zemljišta.

Djubrenje voćaka je nužan uslov za obilan kvalitetan rod

Jesenje-zimsko đubrenje voćaka  i oranje voćnjaka obavlja se po završetku vegetacije, nakon opadanja lišća.

Vreme rasturanja đubriva zavisi i od njegove rastvorljivosti.
Zbog prevencije i smanjenja zastupljenosti pojave biljnih bolesti i štetočina koje prezimljavaju na i ispod opalog lišća, najbolje ga je sakupiti, izneti iz voćnjaka i spaliti, pa tek onda ići na đubrenje i obradu voćnjaka. Takođe, ukloniti i eventualno zaostale mumificirane plodove i suve grančice.

 Djubrenje voćaka u ovom periodu sprovodi se sa organskim i mineralnim đubrivima.

Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak, pri čemu treba voditi računa da to bude zgorelo ili poluzgorelo stajsko đubrivo.  Najčešće se koristi goveđe stajsko đubrivo. Posebna vrednost stajnjaka je u tome što, pored neposredne ishrane voćaka, bitno popravlja fizičke osobine zemljišta, vodno – vazdušni i toplotni režim. Ono održava strukturu zemljišta i obezbeđuje dobro aeriranje i popravku vodopropustljivosti. Stajnjak je potrebno unositi u zemljište svake 2 – 3 – 4 godine, u količini 20-30-40 tona po hektaru, naročito ako su ta zemljišta slabo humusna, u cilju njegovog obogaćivanja. Zasadi koji se đubre stajnjakom u sušnim godinama manje pate od nedostatka vlage. Odmah nakon rasturanja stajnjak treba zaorati.

Praksa je da se celokupna količina fosfora i kalijuma doda kroz složena đubriva. To je različita kombinacija azota, fosfora i kalijuma. Sama formulacija ukazuje na vreme primene. Ako je manji sadržaj azota primenjuje se u ranu jesen. Kako se sadržaj azota povećava i vreme primene se pomera ka početku vegetacije.

Djubrenje voćaka – Fosforna i kalijeva đubriva se rasturaju u jesen da bi stigla da se blagovremeno razlože. Za razliku od azota ova đubriva se unose dublje u zemljište. U zasadima đubriva se rasturaju po celoj površini.
Odmah nakon đubrenja sledi osnovna obrada zemljišta. Dubina oranja zavisi od zemljišta, korenovog sistema voćaka i vremena izvođenja. Sprovesti je na manjoj dubini, od 15 do 18cm. Ako je korenov sistem plitak, ako je zemljište bilo pod ledinom ili su zasadi gusti dubinu treba postepeno povećavati. Obradom se postiže aeracija zemljišta, poboljšava se vodni i toplotni režim u zemljištu, koren se lakše razvija, lakše se usvaja hranivo, postiže se bolja rastresitost itd. Ako se radi o voćnjacima koji su podignuti na većim kosinama, dovoljno je obraditi površinu oko stabla voćke. Obrada zemljišta se primenjuje samo na terenima koji nisu podložni eroziji tj. spiranju zemljišta.

Djubrenje voćnjaka