Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Obrada zemljišta u voćnjaku – održavanje zemljišta u voćnjaku ima za cilj stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema. Obradom zemljišta u datim agroekološkim uslovima se uspostavlja povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim kako bi se mnogi procesi u zemljištu nesmetano odvijali.Koji će se način održavanja zemljišta primeniti u datim agroekološkim uslovima, zavisi od niza faktora: od količine padavina, nagiba terena, sorte, podloge, sistema gajenja, da li se zasad navodnjava ili ne, tipa i plodnosti zemljišta itd.
- čista obrada (jalovi ugar),
- čista ledina ili međuredna obrada, a u redu zatravljivanje ili obratno,
- zastiranje (mulčiranje),gajenje biljaka za zelenišno đubrenje,
- tretiranje herbicidima itd.
- Kod nas se u visokointenzivnim zasadima najčešće koristi čista obrada, a u zadnje vreme i zatravljivanje međurednog prostora uz tretiranje herbicidima u redu
ČISTA OBRADA- Međuredna obrada se vrši mehanizovano, a u redu je kopanje ručno ili tretiranje herbicidima, mada u svetu postoje i bočne freze koje se kod nas jako malo koriste. Pomoću ovog načina održavanja zemljišta najlakše se uništava korov, čuva vlaga u zemljištu i uspostavlja povoljan vodno-vazdušni režim.
Dubina jesenjeg oranja zavisi od tipa zemljišta i podloge na kojima su voćke okalemljene. U savremenim intenzivnim zasadima jesenja i rana prolećna obrada obavljaju se takozvanim “čizel” plugovima. Kod nas se u nekim voćnjacima vrši samo međuredna obrada, a u redu se zemljište održava pod mulč-ledinom.
Ovaj način održavanja zemljišta preporu?uje se u kišnim godinama.
Obrada zemljišta u voćnjaku ima veliki značaj
Zatravljivanje
U zasadima se gajenje podkultura obično izbegava. Međutim, neke povrtarske kulture u prve dve godine dok zasad ne prorodi mogu da nadoknade sve troškove oko podizanja zasada. Pogotovo su pogodna takva zemljišta gde je izvršeno rigolovanje, tj. duboka obrada zemljišta. Najbolje podkulture su leguminoze koje se okopavaju: pasulj, grašak, soja, boranija. Prednost ovih kultura je što obogaćuju zemljište u azotu. Kao podkulture mogu se gajiti bostan, crni luk, krastavci.
NE preporučuju se kao podkulture: pšenica, šećerna repa, suncokret, lucerka, kukuruz i ostala žita, krtolasto i industrijsko bilje, a posebno ne paprika, paradajz, patlidžan
Pokrivanje površine plastičnim materijalima
Pokrivanje površine u zasadima ima za cilj da spreči isparavanje vode i razvoj korova. Za ovo se koristi plasti?na folija , kojom se pokriva površina duž redova , koja inače ostaje neobrađena – oko 1,5 do 2m s jedne i druge strane . Pre pokrivanja, površina mora da se obradi . Folija ostaje oko tri godine, a zatim se postavlja nova. Ovaj način borbe protiv korova je prikladan za manje zasade i voćnjake s većim brojem sadnica po hektaru.
Gajenje biljaka za zelenišno đubrenje
Zaoravanje biljaka za zelenišno đubrenje treba izvršiti blagovremeno. Biljke posejane s jeseni zaoravaju se početkom maja, odnosno polovinom leta, ako su posejane s proleća. Zaoravaju se diskosnim plugom ili rotofrezom.
Tretiranje herbicidima
U težnji da se što više smanje troškovi proizvodnje, u nekim zemljama se sve više širi primena herbicida za uništavanje korova , bilo na celoj površini, bilo samo duž redova. U ponudi su brojni herbicidi: Casoron G, Gramoxone ili Galop,Glifol,Galant super,Rafal 120 i drugi.
