Breskve – podloga ištara za sigurnu proizvodnju

U modernom načinu gajenja voća VEGETATIVNA podloga ima važnu ulogu. Brojne su varijante i svaki pomak u razvoju podloga donosi poboljšanje i povećava efikasnost uzgoja. Jedna od njih je Ištara. Nastala je u INRA (Bordo, Francuska), kao kompleksni međuvrsni hibrid. Razmnožava se mikropropagacijom. Zrele reznice se teško ožiljavaju. Osetljivija je na asfikciju korena (nedovoljan sadržaj vazduha u zemljištu, tj. gušenje korenovog sistema biljke) od sejanaca breskve, umereno je osetljiva na veći sadržaj kreča, a tolerantna je na sušu. Otporna je na nematode.

Breskve – podloga ištara za sigurnu proizvodnju

Nema sposobnost da formira izdanke. Ima dobar afinitet sa sortama kajsije. Okalemljene sorte su umerene bujnosti, rano stupaju u rod i dobre su rodnosti. Ima uravnotežen odnos između vegetativnog rasta i rodnosti što pozitivno utiče na krupnoću plodova i na smanjenje troškova rezidbe. Ima uticaj na ranije dozrevanje plodova. Polivalentna je podloga, pre svega namenjena je za breskvu, ali u optimalnim uslovima gajenja je veoma dobra i preporučuje se kao podloga i za kajsiju, šljivu i badem. Preporučuje se za plodnija zemljišta.

Izvor: PSSS Vranje                         
mr Nebojša Mladenović, dipl. ing

Koje sorte izabrati za uzgoj breskve? Možda će Vam pomoći ako se upoznate koje sve zahteve mora da ispuni plod, da bi se lako plasirao na tržište.

Ciljevi oplemenjivanja breskve
Dragana Nikolić, Milica Fotirić-Akšić

Neki od prvih oplemenjivačkih ciljeva breskve, mnogih selekcionara, bili su boja, čvrstoća ploda i atraktivnost, dok je izostajalo oplemenjivanje osobina kao što su ukus, otpornost na niske temperature i adaptivnost na ekonomski isplative sisteme gajenja. Poboljšanje komercijalnih osobina je bilo neophodno jer stare sorte nisu bile atraktivne, nisu bile podobne za rukovanje i transport i nisu bile pogodne za komercijalni način gajenja. Tako su pre nekih 30-tak godina razvijeni ciljevi koji pokrivaju interese i proizvođača i potrošača breskve.

Jedan od najinovativnijih ciljeva oplemenjivanja breskve je smanjenje troškova proizvodnje.

Sorta ima male proizvodne troškove ukoliko je dobro adaptirana na ekološke uslove područja u kom se gaji. Ako nije dobro adaptirana, onda se povoljni uslovi moraju “veštački” stvoriti, što povećava troškove proizvodnje. Savremene plemenite sorte u tom pogledu treba da se odlikuju otpornošću na klimatske ekcese (mraz, sušu i tople vetrove), da im je zimski odmor odgovara juče dužine (odnosno da traje određen broj časova na temperaturi 0-7°C), kao i da po mogućstvu budu otporne na prouzrokovače bolesti i štetočine.

Adaptacija na određene klimatske faktore je bila i trenutno je jedan od najvažnijih ciljeva u mnogim oplemenjivačkim programima. Stvaranje sorti koje pokazuju otpornost na zimske temperature u umereno-kontinentalnim klimatima, ili stvaranje sorti kratkog zimskog mirovanja tzv. “low chill” sorti (sorti kojima je potrebno 100-500 h ispod 7°C) su i dan danas aktuelni ciljevi velikog broja oplemenjivaćkih programa.

Takođe su interesantni oplemenjivački programi čiji je cilj stvaranje sorti otpornih na bolesti i štetočine. Redukcija broja prskanja je jako poželjna, jer smanjuje troškove proizvodnje, a smanjuje i zagađenje životne sredine. Genetički inženjering bi u skorije vreme mogao da dâ brzo rešenje problema bolesti i štetočina breskve. Međutim, mnogi potrošači još uvek oklevaju sa konzumiranjem hrane koja je nastala od transformisanih, ili genetički modifikovanih organizama (GMO). Iako su korišćenjem klasičnih metoda mnogi oplemenjivački progami uspeli da stvore nove sorte breskve koje su otporne na bolesti i štetočine, taj rad se  i dalje nastavlja. Od novih sorti breskve u tom pogledu očekuje se visok stepen otpornosti na prouzrokovače sledećih bolesti:

• kovrdžavosti lišća (Taphrina deformans),
• rupičavosti lišća(Wilsonomyces  carpohilus),
• pepelnici (Sphaerotheca pannosa),
• sušenju cvetova, grančica i mrkoj truleži plodova (Monilinia laxa i Monilinia fructicola),
• bakterijalnoj lisnoj pegavosti (Xanthomonas pruni),
• raku rana (Leucospora cincta),
• šarki (PlumPox Virus)

i štetočinama:

• lisnim vašima (Myzus persicae i lopterusamygdali) i
• gusenicama (Anarsia linatella i Grapholita molesta) koje žive na letorastima i plodovima.

Troškovi proizvodnje mogu se smanjiti i sadnjom sorti kod kojih su veličina stabla i oblik prirodno prilagođeni sistemu gajenja. Zato se vrši oplemenjivanje u cilju stvaranja patuljastih formi koje su pogodne za gustu sadnju (Liverani i Fideghelli, 1993), formi koje će imati ‘pilar’ (columnar) tip stabla za gajenje u oblikuu ‘zida’ (Scorzaet al., 1989), kao i pendulastih formi, sa orezivanjem centralne vođice (Monet etal., 1988). Nove sorte breskve treba dalje da budu samooplodne, da dozrevaju u različito vreme, počev od vrlo ranih do vrlo poznih i da budu rane, visoke i redovne rodnosti. Plod treba da im bude krupan (preko 65 mm u prečniku), čvrst, da ne puca, da je loptast i ujednačen, sa privlačnom crvenom pokožicom i sa što manje malja. Meso (mezokarp) ploda treba da bude žuto (bez crvenila oko koštice) ili belo, a koštica što manja i da se od mesa lako odvaja (kalanka). Ukus ploda treba da je slatkonakiseo i harmoničan, sličan sorti ‘Haleova pozna’. Oblik ploda treba da omogući mašinsko sorti ranje. Sorte breskve za stonu upotrebu treba dobro da podnose klasiranje, pakovanje, prevoz i čuvanje, a sorte za industrijsku preradu da budu vrlo čvrste, bez izraženog vrha koštice, fine građe mezokarpa, otporne na pucanje koštice, postojane pri sečenju (da njihova boja mesa ne prelazi u mrku) i da omoguće proizvodnju kvalitetnih prerađevina (kompota, džema,  marmelade, soka itd.)

Breskve – za sigurnu proizvodnju

Glavna razlika između sorti za preradu i sorti za svežu potrošnju je u tome što se sorte za preradu tretiraju kao sirovina, pa je potrebna veća postojanost i uniformnost ploda, kao i veći prinosi kako bi se nadoknadila generalno niža cena sirovine. Pošto se preradom gube aromatične i mirišljave materije, oplemenjivački programi za preradu moraju da vode računa i o tim osobinama (Blanc i Arregui, 1999). Oko 83% svih prerađenih plodova breskve čine glođuše sa netopivim mesom, zato što je takav mezokarp otporniji na pojavu fizičkih oštećenja koja se javljaju pri berbi, transportu, preradi i sečenju. Industrijske sorte breskve su većinom visoke rodnosti, srednje krupnog ploda, čvrstog i žuto obojenog mesa i prijatnog ukusa i arome. Sortimentu većini zemalja sveta zasnovana je uglavnom na srednje poznim sortama poreklom iz Italije među kojima se ističu ‘Maria Serena’, ‘Romea’, ‘Adriatica’,‘Tebana’, ‘Lamone’,‘Tirrenia’, ‘Villa Ada’, ‘Villa Adriana’,‘Villa Doria’ i ‘Villa Giulia’ i poznim sortama poreklom iz SAD-a kao što su ‘Shasta’, ‘Carson’, ‘Vivian’, ‘Andros’,‘Jungerman’, ‘Babygold 6’, ‘Babygold 8’,‘Babygold 9’ i ‘Halford’.

Breske u Francuskoj

Savremeni oplemenjivački program breskve u Francuskoj počeo je ranih 1960-ih u institutu National pour la Recherche Agronomique (INRA) u Bordeaux-u. Pod rukovodstvom R. Monet-a stvorena je spljoštena sorta breskve ‘Platina’ i spljoštena sorta nektarine ‘Mesembrine’. Krajem 1990-tih program je premešten iz Bordeaux-a u stanicu u Avignon-u.

Ciljevi ovog novog programa bili su poboljšanje kvaliteta ploda, kao i otpornosti na pepelnicu, kovrdžavost lišća, lisne vaši, Plum Pox Virus (PPV) i nematode. Jedan od ciljeva ovog programa bio je i dobijanje različitog oblika stabla (Kervella et al., 1998). Od nedavno i nekoliko privatnih preduzeća kao što su Meynaud, Valla, a naročito Maillard uključena su na uvođenju sorti ‘Big Bang’ (nektarina) i ‘Sweetcap’ (spljoštena breskva) koje su se počele široko gajiti u Francuskoj, Španiji i Italiji.

Neki privatni proizvođači iz Francuske kao što su Buffat, Dumont i Monteux-Caillet su takođe uključeni u oplemenjivanje breskve i rade sa INRA. ‘Zephir’, ‘Emeraude’, ‘Jade’ i ‘Topaze’ su najpoznatije sorte iz ove kooperacije koje zauzimaju više 5% površina pod belim nektarinama u Francuskoj. Takođe i neke belo obojene breskve kao što su ‘Opale’ i ‘Melina’ se često sade u svim regionima gde se breskva u Francuskoj gaji. Glavni cilj ovih privatnih oplemenjivačkih programa je stvaranje novih sorti poboljšane veličine ploda, čvrstoće, rodnosti i dobrog ukusa, sa naglaskom i na neke posebne osobine kao što su spljošten oblik ploda (naročito za bele breskve) i nektarine crveno obojenog mesa ploda (Zambujo, 2004). Danas francuske sorte breskve zauzimaju oko 30% površina u proizvodnim zasadima.

Novostvorene INRA sorte distribuiraju se uglavnom preko udruženja rasadničara ‘CEP Innovations’. Među najpoznatijim sortama breskve belog mesa iz Francuske ističu se ‘Azurina’, ‘Bellina’, ‘Golo’, ‘Rubiette’, ‘Benedicte’ i ‘Tendresse’, a od sorti žutog mesa ‘Starcrest’, ‘Grenat’ i ‘Symphonie’. Zna?ajne sorte nektarine žutog mesa su ‘Fireking’ i ‘Fuzador’, a od sorti nektarina belog mesa mogu se istaći ‘Jaquotte’,‘Olympio’, ‘Rolina’, ‘Audrey’, ‘Big Ball’, ‘Corail’, ‘Cristalrose’, ‘Dellys’.