Sunca nema, kiša pada danima

Sunca nema, kiša pada danima – poplave, oluje, štete na kulturama u poljoprivredi. Brazil traži od EU odgađanje Zakona o krčenju šuma. Nova carina na rafinisano ulje u Indiji. Kina uzvraća udarac.

EVROPSKO TRŽIŠTE

Kiša sada nanosi velike štete ratarima – posejana repica neće ni niknuti. Pšenica beleži blagi rast cene, za isporuke u decembru, ali to će biti kratkotrajno. Kukuruz je poskupeo, minimalno, jer će berba biti manja – na 58,5 miliona tona ukupno.

NEMAČKA – Bauk bankrota u Nemačkoj je sve veći. Broj velikih bankorta (za kompanije sa prometom večim od 50 miliona evra) je veći od 1.500. Vrednost bankrota je nadmašila 11,6 milijardi evra za prvih 6 meseci 2024, isto kao cele 2023. godine. Više od 10.700 bankrotiranih kompanija, naročito u građevinarstvu, ali i u sektoru solarne energije.

POLJSKA – Poljska je na drugom mestu po izvozu voća u EU, a sedma u svetu. U 2023. godini vrednost izvoza jabuka je 398 miliona evra, 32%. više od 2022. godine. Glavna prodajna tržišta su Rumunija, Egipat, Nemačka, Kazahstan i Španija. Interesantno da izvoz ribizle i ogrozda vredeo je pet miliona evra. Poljska je treći izvoznik u svetu, najveći kupac je Nemačka. Ipak više vredi uzgajati maline i kupine, Poljska je peti izvoznik u EU i osmi u svetu. Vrednost izvoza je 41,3 miliona evra. Najviše kupuju Nemci, Holanđani i Česi.

POLJSKA – Žitarice u Poljskoj prate cene na berzama u EU. Kukuruz sa 30% vlage se kupuje po 95 – 110 evra tona, suvi 160 – 172 evra tona, pšenica po 210 – 217 evra tona. Soja beleži cenu od 375 – 380 evra tona dok je uljana repica na tržištu po 450 evra tona.

BRAZIL – Brazil traži odlaganje Zakona o krčenju šuma i uvoza od 2022. godine koji je usvojio Evropski parlament dajući kompanijama 18 meseci da se prilagode. Zakon se odnosi na soju, govedinu, palmino ulje, kafu … koja se uvozi u EU. Ta odredba Zakona bi dovela u pitanje izvoz iz Brazila u EU vredan 13,5 milijardi evra! Samo soje se izveze u EU u vrednosti više od 7,5 milijardi evra. Još jedan važan korak su i pregovori o slobodnoj trgovini započeti 1999. godine između EU-a i zemalja Mercosura – Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja – načelni sporazum postignut 2019. godine, iako nikada nije ratifikovan. 

Sporazum ukinuo bi oko 93% carina EU na uvoz. Francuska se oštro protivi primeni, dok Nemačka i Španija (i još 9 država) traže da se primeni što pre. Jeftinije sirovina bi povećale profit trgovaca i prerađivača, ali bi ugrozilo milione poljoprivrednika u EU i njihov opstanak.

Sunca nema, kiša pada danima

AMERIČKO TRŽIŠTE

Rast cena pšenice je samo odgovor na više cene u EU. Kukuruz čeka izveštaje o prinosima sa njiva i cena praktično miruje. Sojina sačma beleži rekordni izvoz, po ceni od 330 US dolara tona. Očekuje se da sojina sačma iz SAD podmiri 21% svetskog izvoza. Trgovina sojom na svetskom tržištu sezone 2024/25. je na 181 milion tona.

KINA – Posle povećanja carina na električne automobile u EU na 32,8% kineske vlasti otvaraju pitanje izvoza mleka i mlečnih proizvoda EU u Kinu. Antidampinške mere mogu pogoditi izvoz iz EU vredan 1,7 milijardi evra. Tu je u igri i izvoz svinjskog mesa i prerađevina vredan 3 miljarde evra (najviše iz Španije, ali i Danske, Francuske, Holandije…). Posle pokretanja istrage uvoza uljane reice iz Kanade, očekuje se još neki odgovor Kine. Francuski konjak je izbegao trgovinske kontramere posle susreta Makrona i Si Đinpinga, za sada.

Soja iz SAD se nudi u izvozu po 413 US dolara tona, iz Argentine po 417 US dolara tona i Brazile 424 US dolara tona. Kukuruz u izvozu iz SAD se nudi po 201 US dolara za tonu, dok je kukuruz iz Argentine po ceni od 199 US dolara za tonu.

INDIJA – Odluka Vlade o povećanju carina na sirovo palmino, suncokretovo i sojino ulja, sa 0% na 20%, štiti domaće poljoprivrednike. To će smanjiti uvoz ovih ulja tokom godine i uticati na svetske cene. Indija godišnje uvozi 4,4 miliona tona suncokretovog ulja, 4,5 miliona tona sojinog ulja, zatim 6,4 miliona tona palminog ulja (uvoz jestivog ulja je 70% od ukupne potrošnje u Indiji).

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA – Više od 3 miliona tona suncokretovog zrna je u silosima (očekuje se više od 13 miliona tona nakon okončanja žetve). Cena je na nivou od 430 evra za tonu, ponuda suncokretovog ulja je na 950 US dolara za tonu (863 evra za tonu).

Ponuda trgovaca za suncokretovo zrno je:

• DAP Ukrajina (regije) ~410-430 US DOLARA TONA
• DAP Ukrajina (luka) ~435-440 US DOLARA TONA
• DAP Bugarska (središte) ~500-515 US DOLARA TONA
• CIF Bugarska (luka) ~480-495 US DOLARA TONA

16. septembar 2024. godine

Petar Jovičić