Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Najavljene padavine pogodovaće razvoju bolesti šupljikavost lišća koštičavih voćaka – prouzokovač ove bolesti je gljiva Stigmina carpophila. Bolest ima širok areal rasprostranjenosti. Preporuke zaštite Vam donosi Vesna Janković, dipl. ing. , PSSS Valjevo.
Najveće štete patogen pričinjava koštičavim vrstama voćaka, naročito breskvi, kajsiji i trešnji. Štete nastaju usled propadanja lišća i smanjenja njegove fotosintetske aktivnosti, sušenja mladara i gubljenja tržišne vrednosti plodova.
Simptomi se javljaju na lišću, mladarima i plodovima. Na lišću se uočavaju sitne, okrugle, crvenkaste pege oivičene jednom zagasitom linijom i hlorotičnim oreolom. Lisno tkivo u okviru pega izumire, suši se i ispada usled čega lišće postaje šupljikavo po čemu je ova bolest i dobila ime ”šupljikavost” ili ”rešetavost” lišća. Broj pega na listu može biti veliki. Jako obolelo lišće se suši i opada, usled čega stablo ogoli još tokom leta. Pri oboljevanju lisnih drški takođe dolazi do opadanja lišća i ogoljavanja voćaka.
Na mladarima nastaju pege slične onima na lišću i to najčešće u blizini pupoljaka, ispod pega tkivo nekrotira i javljaju se ulegnuća. Vremenom, pege se mogu proširiri što dovodi do sušenja.
Šupljikavost lišća voćaka – breskva, kajsija, trešnja i višnja
Simptomi na plodovima u velikoj meri zavise od vrste voćaka. Na mladim plodovima, naročito kod kajsije, primećuju se sitne sitne pege crvenkaste boje. Sa porastom ploda tkivo u okviru pega hipertrofira i nastaju sitne kraste mrkocrvene boje tkz” šugavost ploda”, što ne umanjuje kvalitet ploda ali utiče na njegovu tržišnu vrednost. Na plodovima kod višnje i trešnje, ispod pega se formira plutni sloj usled čega patogen prodire do samih koštica, oštećuje mezokarp koga napadaju druge saprofitne gljive, zreli plodovi brzo trule i gube svoju upotrebnu vrednost. Značajna mera suzbijanja je uklanjanje suvih mladara i grana, kao i onih sa rak -ranama u toku rezidbe.
Dobri rezultati u suzbijanju – S.carpophila se postižu sa plavim prskanjem u jesen (po opadanju lišća) preparatima na bazi bakra. Tokom vegetacije sa 1 – 2 tretmana, odmah nakon precvetavanja i 2 – 3 nedelje posle prethodnog, postiže se uspešna zaštita od ovog patogena sa nekim od sledećih fungicida na bazi bakra, cineba, cirama, kaptana, folpeta, propineba, tiram-a i dr.
Vesna Janković, dipl. ing.
PSSS Valjevo
PREPORUKA PIS SRBIJA
Najavljene padavine od utorka sledeće nedelje, u zasadima koštičavog voća, mogu stvoriti povoljne uslove za infekciju uzrokovanom šupljikavosti lišća koštičavog voća ( Clasterosporium carpophilum ) . U zasadima višnje i trešnje može doći i do infekcije lisne mase uzrokovane pegavosti lista višnje i trešnje ( Blumeriella jappii ) .
Sa ciljem zaštite od navedenih patogena u zasadima kajsija i šljiva, pre najavljenih padavina, preporučuje se primena nekog od registrovanih preparata na bazi aktivne materije kaptan, au zasadima trešanja i višanja na bazi kaptana ili dodina.
