Đubrenje voćnjaka obezbeđuje visoki prinos

Osnovni cilj poljoprivredne proizvodnje je postizanje stabilnih prinosa dobrog kvaliteta. Da bi ostvarili visoki prinos, poljoprivredni proizvođači moraju primeniti kompletnu agrotehniku.

• potpuna obrada zemljišta
• totalna zaštita i navodnjavanje
• puna primena đubriva

Da bi biljke dobile kompletnu ishranu neophodno je da poljoprivredni proizvođači imaju podatke o količini pojedinih elemenata u zemljištu. Đubrenje ima za cilj povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta plodova, kao i popravku fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta a preporuke o količini mineralnih i organskih đubriva, daje se na osnovu:

• sadržaja hranljivih elemenata u zemljištu (utvrđen na osnovu hemijskih analiza)
• planiranog prinosa
• đubrenja organskim i mineralnim đubrivima kao i prinosa prethodne vegetacije
• zahteva pojedinih voćnih vrsta i sorti i
• ekonomskom stanju, obrazovanju i želji samih poljoprivrednih proizvođača.

Đubrenje voćnjaka 

Azot (N). Učestvuje u izgradnji lisne mase, stabla, omogućuje pravilno i dobro grananje, a samim tim deluje na rast i razviće biljke odnosno na prinos. Biljkama treba obezbediti azot tokom cele vegetacije. Nedostaci ovog gradivnog elementa se ispoljavaju u karakterističnom rozetnom obliku vrhova grana.

Fosfor (P). Značaj elementa fosfora je u tome što omogućava azotu da ostvari svoju ulogu. Najveći efekat se postiže đubrenjem zajedno sa azotom. Đubrenje samo sa fosforom, bez azota, nema veći značaj, a zajedno su kolebanja u prinosu manja. Takođe je sazrevanje ujednačenije i normalnije. Veći nedostatak se ispoljava kao zaostajanje u porastu vegetativnih i generativnih organa.

Kalijum (K). On nije gradivni element i ima ulogu isključivo u metabolizmu (usvajanje i transport svih hraniva i vode, kao i aktiviranje enzima). Kalijum omogućava biljkama povećanu otpornost na bolesti i stres, bolje snabdevanje hranivima, otpornost na sušu, bolju obojenost plodova i indirektno povećanje prinosa.

Kalcijum (Ca). Kod nedostatka ovog elementa ćelije pucaju. Simptomi nedostatka se ispoljavaju u vidu plutastog tkiva. Bez kalcijuma slabi otpornost biljaka na bolesti i prestaje porast.

Magnezijum (Mg). On predstavlja važan sastojak hlorofila i učestvuje u brojnim fiziološkim procesima. U slučaju nedostatka magnezijuma prestaje fotosinteza. Za makroelemente važno je poznavati njihovu dinamiku i transportabilnost.

Kako đubrenje voćnjaka obezbeđuje visoki prinos?

Azot koji se koristi tokom cele vegetacije dodavati u zemljište podeljeno u više navrata. Pred kraj vegetacije posle berbe dati 1/3 od ukupno predviđene količine a u rano proleće pre kretanja vegetacije 1/3 i posle cvetanja i zametanja ploda ostatak azotnog đubriva.

Fosfor i kalijum kao slabo pokretni elementi (treba im 3-6 meseci da se „spuste“ u zonu korenovog sistema) pa se obavezno unose u zemljište u ukupno predviđenoj količini u jesen.

Mikroelementi su oni elementi koje biljka upotrebljava u malim količinama. Potrebe biljaka za njima su najveće u početku vegetacije. Uzroci nedostaka mikroelemenata, osim izostavljanja đubriva sa njihovim sadržajem u ishrani biljaka su: peskovita i organska zemljišta, visok pH vode i zemljišta, kisela zemljišta, visok nivo fosfora, visok nivo azota, primena većih doza drugih makro i mikroelemenata, suviše hladna zemljišta, slabo razvijen koren, visoka propustljivost zemljišta i gubitak vode, suvišna vlažnost zeljišta, visok nivo bikarbonata u vodi, upotreba đubriva koja sadrže samo NPK, intenzivnost gajenja i mnogi drugi činioci.

• Gvožđe (Fe). Od svih mikroelemenata biljke najviše iznose gvožde. Nedostaci se prvo uočavaju na najmlađim listovima u vidu hloroze. Najpovoljniji oblik usvajanja Fe su helati i veći nedostaci se otklanjaju folijarnom primenom ovih jedinjenja.

• Bor (B). Važan je element za građu i deobu ćelija, formiranje i klijanje polena. Simptomi nedostatka su kržljavost, krti listovi, loša oplodnja, sitni cvetovi. česta pojava opadanja plodova nekoliko nedelja pre zrenja je znak nedostatka bora i slabog spoja na kolencu peteljke ploda.

Od kvaliteta jesenjeg đubrenja umnogome zavisi rod u narednoj sezoni. Optimalno je da se u voćnjak unese količina od 400-800 kg/ha kompleksnih mineralnih đubriva, u zavisnosti od analiza zemljišta, starosti voćnjaka i nivoa osnovnih hranljivih elemenata u zemljištu. Najpovoljnije vreme za unošenje ovih đubriva je u periodu mirovanja voćnjaka od polovine oktobra do polovine novembra. Kompleksna mineralna đubriva u formulacijama NPK 8:16:24 i NPK 5:15:30 predstavljaju idealno đubrivo.

Zlatko Vampovac dipl. inž.

PSSS Padinska Skela