Tuesday 25.02.2020.
Najnovije vesti
Početna » Agroekonomija » Junadi ima izvoza nema, šta raditi jer i novca nema?

Junadi ima izvoza nema, šta raditi jer i novca nema?

Nova 2020. godina je počela sa novom nadom ali junadi ima izvoza nema – država će vršiti razmenu za kukuruz – kada? Kada prođu slave, kada se sva ministarstva usaglase, kada otkupljivači odluče da cena za kilogram “žive” vage bude 1,7 evra, kada stočari ne prodaju junad, kada…

Direkcija za robne rezerve je najavila ponovnu razmenu junadi za kukuruz u drugoj polovini meseca februara 2020. Do tada uzgajivači moraju čekati jer cena kod prekupaca ne obezbeđuje zaradu.

Mnogo je toga što treba čekati dok junad jedu sami sebe. Navodi se da sada za otkup ima više od 2.800 junadi (to je više od 2 MILIONA kilograma) što pomnoženo sa cenom koju traže stočari više od 4 MILIONA EVRA.

Junadi ima izvoza nema

Kako se snaći u ovom vrzinom kolu spašavanja uzgajivača da gubitak bude što manji. Jedan vredan stočar iz Srema je našao računicu – gaji junad za tov u “otvorenoj” štali (štala bez dva zida), utovi ih za 11 -12 meseci i proda trgovcima iz BiH. Čista računica, plasman obezbeđen kvalitetnim uzgojem koji daje kvalitetno meso koji potrošači traže. Težina junadi za prodaju 550 – 600 kilograma.

Ali, ne može svako tako da radi – tu je potrebna pomoć države da obezbedi uslove koji podstiču proizvodnju, takođe i podržava napore da trgovina bude aktivna na tržištima koji su veliki potrošači junetine (da ne budu izvozni aranžmani plod akcija pojedinca nego sistem koji daje rezultate).

Mnogo je sredstava uloženo u stočarstvo, a broj goveda u uzgoju manji?

Svi već znamo da se izvoz “bejbi bif” u zemlje EU ne ostvaruje ni 10% od odobrenih količina – odobrene količine su više od 8.700 tona. Šta je razlog? Zar nije bolje obezbediti kvalitetna grla i izvoziti u zemlje EU, jer odobrenje za izvoz već postoji nego čekati da li će neka zemlja odobriti uvoz i koju količinu će odobriti za uvoz na svoju teritoriju? I promeniti nas kao dobavljača ako dobije povoljniju ponudu iz Rumunije, Hrvatske. Turska uvozi juneće meso iz BiH ali im u celosti kompenzuje trošak transporta.

Naš izvoz u Kinu je odobren (prve pošiljke su krenule), ali trošak transporta je visok i na tržištu se susrećemo sa uvozom junećeg mesa iz Brazila, Argentine, Urugvaja (te tri države čine 70% uvoza junećeg mesa u Kinu). Oni gaje junad na velikim pašnjacima (niži trošak uzgoja). Trgovinski dogovor Kina – SAD će sigurno podstaći veći uvoz govedine iz SAD-a i eto još jednog “velikog igrača” na tržištu u Kini. Ukupan uvoz junećeg mesa u Kinu 2018. godine je bio 1,05 miliona tona.

Očigledno nešto u našem sistemu nije dobro usklađeno jer na tržištu junadi je zastoj prodaje prošle godine bio 6 meseci, sada je godina počela sa dugim razgovorima nadležnih i odgajivača. I šta ćemo sad?

Stočarstvo je u zemljama EU zastupljeno sa 70% u vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Kako je kod nas?

Petar Jovičić

Pročitaj i ...

nega jaradi probiotici jarad koze kozarstvo

Probiotici u zaštiti zdravlja domaćih životinja

Probiotici u zaštiti zdravlja. Zadnjih godina u našem stočarstvu se odomaćila ponuda i, nešto manja upotreba …