Visokožbunasta borovnica zahteva zemljište pH 4,2-4,8

Visokožbunasta borovnica spada u kulture sa velikim zahtevima kada je u pitanju priprema zemljišta za sadnju. Ova voćna vrsta ima specifične zahteve u pogledu PH vrednosti, sadržaja organske materije, vlažnosti i drugih parametara sa kojima se meri proizvodna vrednost zemljišta. Učinjene greške u pripremi zemljišta pri sadnji teško se ispravljaju i imaju velike posledice. Priprema zemljišta za podizanje zasada visokožbunaste borovnice podrazumeva više agromeliorativnih mera i zahvata:

• Uništavanje višegodišnjih korova,
• Nivelisanje i ravnanje valovitih terena,
• Acidifikacija ili kalcifikacija zemljišta,
• Meliorativno đubrenje,
• Duboko oranje (do dubine oraničnog sloja)
• Površinska priprema zemljišta (drljanje, tanjiranje, freziranje)

Kiselost zemljišta mora se redovno kontrolisati. Svako odstupanje pH vrednosti veoma brzo se vizuelno uočava na biljci. Borovnica najbolje rezultate postiže na zemljištima sa pH vrednosti 4,2- 4,8. 

Nivelisanje i ravnanje terena podrazumeva skidanje humki, popunjavanje depresija i vododerina i nivelisanje. Obavlja se pre dubokog oranja i osnovnog (meliorativnog) đubrenja. Ova mera omogućava bolju primenu mehanizacije u obradi zemljišta, pravilnu sadnju i sprečava zadržavanje vode na neravnim površinama. Na većim površinama ravnanje terena se vrši teškom mehanizacijom, (buldožerima, skrejperima, grejderima). Uništavanje višegodišnjih korova podrazumeva kombinaciju intenzivnih agrotehničkih mera i upotrebu herbicida. Ovu meru treba početi 2-3 godine ranije pogotovu ako se planira proizvodnja borovnice u organskom postupku.

Zemljišne štetočine i nematode su često problem prilikom podizanja zasada. One se najefikasnije suzbijaju pravilnim izborom predkulture, a samo u nuždi i fumigacijom.

Kiselost zemljišta mora se redovno kontrolisati. Svako odstupanje pH vrednosti veoma brzo se vizuelno uočava na biljci. Borovnica najbolje rezultate postiže na zemljištima sa pH vrednosti 4,2- 4,8. Reakcija zemljišta se može povećavati ili smanjivati dodavanjem fiziološki alkalnih ili kiselih djubriva.

Povoljan supstrat za gajenje borovnice se dobija i dodavanjem strugotine ili iglica četinara, čime se povoljno utiče na bilans vode u zemljištu. Acidifikacija (zakišeljavanje) se postiže đubrenjem fiziološki kiselim đubrivima. U ovu svrhu u toku zimskog perioda u zemljište se najčešće unosi sulfat gvoždja (FeSO4) a u toku vegetacije, za prihranjivanje, amonijum sulfat (NH4)2SO4, zelena galica ili povećana količina azotnog djubriva-UREE, koja unešena u nekoliko navrata veoma brzo dovodi do povećanja kiselosti .

Visokožbunasta borovnica zahteva zemljište pH 4,2-4,8

Ako npr. želimo da smanjimo pH zemljišta sa 8,0 na 6,5 potrebno je da kod peskovitog zemljišta unesemo 1.300 kg/ha mlevenog sumpora, kod glinovito peskovitih 1.570 kg/ha i glinovitih 1.700 kg/ha. Kalcifikacija se vrši na ekstremno kiselim zemljištima. Za ovu meru se najčešće koriste mleveni krečnjak na lakšim, a živi (negašeni) kreč na težim zemljištima u količinama koje zavise od veličine kiselosti. Orijentacije radi, da bi se pH vrednost povećala za 0,7, potrebno je uneti 4,0 t mlevenog krečnjaka u obliku CaCO3 na lakšim, ili oko 2,16 t kreča (negašenog) na težim zemljištima. Planirane količine za kalcifikaciju unose se u zemljište u dva do tri navrata, i to pre dubokog oranja 2/3 predvidjene količine a 1/3 neposredno pred plitko oranje. Neophodno je da se pri unošenju sredstava za kalcifikaciju unose i odgovarajuće količine organskih đubriva (stajnjak, zelenišno djubrivo).

Meliorativno đubrenje ima za cilj da zemljište obogati osnovnim hranljivim elementima do plodnosti koja je neophodna za uspešnu proizvodnju i plodonošenje borovnice. Ako se hemijskom analizom plodnosti konstatuje nedostatak nekog od ovih elemenata ili humusa, pored stajnjaka unosi se i mineralno djubrivo. Orijentacione količine potrebnog fosfora (P2O5) u 100 grama vazdušno suve zemlje je oko 10 – 12 mg, a kalijuma (K2) 20-22 mg. Ovi elementi se mogu nadoknaditi unošenjem adekvatnih đubriva i ona se unose pre oranja kada i stajnjak.

Duboko oranje izvodi se traktorima jače snage na dubini 30 cm i više,  a ima za cilj da se izvrši bolja aeracija zemljišta i uspostavljanje dobrog vodno vazdušnog režima, bolji unos stajskog i mineralnog đubriva u zonu korenovog sistema. Ovu radnju poželjno je izvesti bar mesec dana pre sadnje, a samu površinsku pripremu neposredno pred sadnju. Površinska priprema podrazumeva usitnjavanje i ravnanje površinskog sloja uzoranog zemljišta i stvaranje sitno mrvičaste strukture zemljišta kojom će se pravilno izvršiti sadnja sadnica borovnice. U zavisnosti od tipa zemljišta može se vršiti drljačama, tanjiračama ili frezerima.

Sadnja se obavlja u otvorene rovove ili u iskopane rupe.

Radulović Andrija dipl.inž. , PSSS Užice