Predah na tržištu – visoke cene usporile trgovanje

Predah na tržištu – kupci čekaju niže cene, prodavci se nerado odriču profita. Solarni paneli na njivama – bolje nego gajenje pšenice? Više cene tovljenih svinja – 1,40 evra za kilogram.

Evropsko tržište

Cene žitarica su dostigle nivo koji kupci nisu voljni da plate i trgovci na berzama su morali obuzdati svoj nagon za maksimalnim profitom.

Uljana repica ne spada u taj trend, njena cena je nastavila rast i ne očekuje se pad cene tokom marta. Planiran je uvoz 6,5 miliona tona uljane repice u EU tokom sezone 2020/2021. Zalihe uljane repice u Kanadi su na minimumu, uz visoke cene na svetskom tržištu, dovodi do povećanog interesovanje kanadskih poljoprivrednika za povećanjem površina tokom setve jer u Kanadi se najviše seje uljana repica tokom proleća. Zemlje EU imaju veliki uvoz uljane repice iz Kanade – 1,65 miliona 2020. godine (25% od ukupnog uvoza).

pšenica, mart 2021.	232,00 evra/t	mart 2021.  237,25 evra/t
durum, mart 2021.	275,00 evra/t
ječam, mart 2021.	212,00 evra/t
pivar. ječam, mart 2021.	222,00 evra/t
kukuruz, mart 2021.	223,00 evra/t	mart 2021.   226,50 evra/t
uljana rep, mart 2021.	508,00  evra/t	maj  2021.    503,75 evra/t
suncokret, mart 2021.	550,00 evra/t

Nemačka – Paradoks na njivama u nekim delovima države – umesto plodnih njiva postavljaju se solarni paneli. Umesto kukuruza, pšenice na njivama “rastu” solarni paneli. Koji je razlog tome? Poljoprivrednici navode kao razlog sve veće troškove u obradi njiva, visoke takse za zaštitu prirode, sve češće suše koje smanjuju prinose – ovako imaju 2.000 do 3.000 evra po hektaru čiste zarade, a ništa ne rade. Najveća parcela je u Brandenburgu od 268 hektara – mini elektrana. Međutim tako se smanjuje proizvodnja hrane i potencijali turizma – umesto zelenila turisti gledaju solarne panele. Ko će pomiriti interese poljoprivrednika i zahteve ekologista. Dobre vesti za uzgajivače svinja – više cene za sledeću nedelju od 1,40 evra za kilogram. Manja je ponuda tovljenih svinja od tražnje – talas poskupljenja u otkupu će stići i u Srbiju jer će uvoz biti preskup za naše klaničare. Cena prasića od 25 kilograma je 40 evra komad.

Predah na tržištu

Američko tržište

Finansijski fondovi su zaključili da je trenutak za prodaju “papirnih žitarica” i cene poljoproizvoda na berzama su niže usled velike ponude. Soja je ipak sačuvala svoj privilegovan status i cene iznad 14 dolara za bušel jer žetva soje u Brazilu je u velikom zaostatku i nema dovoljno brazilske soje u ponudi na svetskom tržištu.

Cene na tržištu SAD

pšenica, mart 2021.                  6,5200 $/bušel  (cca 27,216 kg)

kukuruz, mart 2021.                5,5275  $/bušel  (cca 25,401 kg)

soja zrno, mart 2021.              14,1825 $/bušel (cca 27,216 kg) 

soja sačma, mart 2021.    419,50 dolara / kratka tona (907,1874 kg)

Brazil – Kašnjenje žetve soje dovodi do smanjene setve kukuruza “safrinja” kao drugog useva. Očito da će berba kukuruza biti manja po količini i time će podržati visoku cenu kukuruza na svetskom tržištu – dobra vest za naše ratare da seju kukuruz ovoga proleća na maksimalnim površinama. Ne treba zaboraviti da je Rusija uvela izvozne takse i za kukuruz!!! To je 25 evra po toni do 30. juna 2021. godine.

Crnomorski region

Rusija – Državna služba za nadzor nad uvozom i zdravstvenom ispravnošću proizvoda je dozvolila uvoz jabuka u Rusiju iz Azerbejdžana – ukupno je kapacitet potencijalnog uvoza 114.000 tona. Tokom 2020. godine je uvezeno 67.000 tona jabuka iz Azerbejdžana u Rusiju. Novi problem za naše proizvođače i izvoznike jabuka u Rusiju? Pored Moldavije novi takmac na tržištu. Ovo je naročito važno i nakon odluke Indije da od 1. marta zahteva sertifikate pri uvozu jabuka u Indiju da one nisu GMO sorte jabuka!? Mi smo poslali prve – probne količine u Indiju.

Izvozne takse za pšenicu (50 evra po toni), kukuruza (25 evra po toni) i ječma (10 evra po toni) će doneti sigurnost u snabdevanju domaćeg tržišta, ali će smanjiti izvoz i dozvoliti drugima da tradicionalni “ruski” kupci potraže pšenicu kod trgovaca iz SAD-a, Australije i Kanade. Možda bi i mi mogli dobiti”deo kolača” nakon skuplje pšenice iz Rusije, makar preko rumunskih posrednika i luke Konstanca?

4. mart 2021. godina

Petar Jovičić