Sankcije, rat – više cene na svetskom tržištu ?

Sankcije, rat će doneti nestabilnost na tržištu poljoproizvoda. Uljarice ponovo se vraćaju na nivo cena od pre dva meseca i sledi dalji rast cena. U SAD – u je berza odmah reagovala poskupljenjem svih proizvoda iz oblasti agrara. Cena gasa u EU je porasla na 935 US dolara za 1.000 kubnih metara (80 evra po MWh). Tržište severne Afrike za pšenicu je podložno velikom uvozu iz EU i regije Crnog mora – ali rast cena može doneti nemire u Tunisu i Maroku.

Evropsko tržište

Kriza u Ukrajini je pokrenula novi ciklus poskupljenja žitarica i uljarica. Za sada je poskupljenje na 2 – 3%, ali svakim danom trajanja krize povećanje cene može biti sve veće.

pšenica,  feb. 2022.	270,00 evra/t	mart  2022.   274,00  evra/t
durum,   feb. 2022.	400,00 evra/t
ječam,     feb. 2022.	259,00 evra/t
pivar. ječam feb. 2022.	330,00 evra/t
kukuruz,    rod 2021.	263,50 evra/t	mart  2022.   257,50 evra/t
uljana rep, rod 2021.	734,00 evra/t	maj    2022.   716,00 evra/t
suncokret, rod 2021.	620,00 evra/t

Cene palminog ulja dostižu nove maksimume što pogoduje proizvođačima uljarica i uljana repica postavlja nove rekorde za budući rod 2022. godine. Sada je tona skupa 734 evra za tonu.

Nemačka – Nove namete za uzgajivače svinja nameće nova Vlada. Dobrobit životinja je na visokom mestu zahteva prema uzgajivačima, ali istraživanja marketing agencija i tržišnih analitičara ne daje za pravo. Veliki kupci – Japan, Južna Koreja ne beleži brigu kupaca za dobrobit životinja već su prioritet kvalitet mesa i cena. Tako uzgajivačima pored afričke kuge svinja i nameti države samo odmažu i donosi sve više troškove proizvodnje. Opet će države na Balkanu trpeti pritisak jeftine ponude svinjskog mesa iz Nemačke. Japan godišnje uvozi milion tona svinjskog mesa, Južna Koreja uvozi godišnje 148.000 tona.

Rast cena hleba i brašna u Tunisu je već 25 – 30% i mogući su nemiri. U Maroku je država najavila lošu žetve pšenice i povećala je pomoć države u snabdevanju hlebom najsiromašnijih sa 330 miliona US dolara na 400 miliona US dolara. Setimo se da je u Tunisu 2010. počeo bunt naroda i 2011. godine se desilo “Arapsko proleće” izazvano rastom cena hrane i političkim razlozima. Cena pšenice su 2011. godine bila 370 US dolara za tonu, kukuruza 320 US dolara za tonu.

Organski način proizvodnje neumitno raste i sve više vrede proizvodi tako gajeni. U celom svetu vre-dnost organske proizvodnje je 120,6 milijardi evra sa 74 miliona hektara . Tržište organskih proizvoda u EU vredi 52 milijarde evra, gajenih na 17 miliona hektara. Najviše površina ima u Francuskoj (2,5 miliona hektara), Španija (2,4miliona hektara), Italija (2,4 miliona hektara) i Nemačka (1,7 miliona hektara). Naš sused, Mađarska, gaji organske proizvode na 301.304 hektara (6% od ukupnih površina) i postala je 10 država u EU po veličini proizvodnje.

Sankcije, rat – više cene na tržištu

Američko tržište

Posle dana “nerada” berze su reagovale burno na ulazak ruske vojske u istočnu Ukrajinu i nove cene su samo početak poskupljenja. Soja je dostigla skoro 600 US dolara za tonu i tako stvara šansu za bolju poziciju soje iz Brazila. Američki farmeri priželjkuju da cena soje u martu dostigne 18,00 US dolara za bušel (cca 27,216 kg) – to je 661 US dolar za tonu.

pšenica, mart 2022.       8,1500 $/bušel (cca 27,216 kg) – 299 US $ za tonu

kukuruz, mart 2022.      6,6700 $/bušel (cca 25,401 kg) – 263 US $ za tonu

soja zrno, mart 2022.  16,2700 $/bušel (cca 27,216 kg) – 598 US $ za tonu

soja brašno, mart 2022.  452,00 dolara / kratka tona (907,1874 kilograma)

Brazil – Žetva napreduje ubrzano i već je trećina useva spremljena u silose. Prinosi su ispod očekivanja i sada je prognoza da će žetva doneti 128 miliona tona (za 16 miliona tona manje nego prognoze u januaru 2022. godine). U februaru je već izvezeno 3,3 miliona tona i očekuje se sve veće količine u izvozu jer 2nova” soja samo stiže u izvozne luke. Kina je veliki svetski uvoznik soje (godišnje 96 miliona tona). Brazil je veliki snabdevač sa sojom tržišta Kine sa više od 56 miliona tona godišnje.

Crnomorski region
Ukrajina – Konflikt je počeo, ne zaboravimo da je Ukrajina svetska sila u izvozu žitarica. U novoj sezoni već je izvezeno 42,5 miliona žitarica (za 38% više nego sezone 2020/2021. , u istom periodu). Pšenice je izvezeno 17,8 miliona tona (za 32% više nego sezonu pre, u istom periodu), kukuruza 18,7 miliona tona (za 42% više nego sezonu pre, u istom periodu). Kriza može sve ovo da ugrozi i stvori manjak ponude žitarica na svetskom tržištu – to znači više cene.

Rusija – Dobre vremenske prilike omogućilo je poljoprivrednicima da počnu prihranu pšenice. Mineralnih đubriva ima dovoljno – zabrana izvoza azotnih đubriva narednih dva meseca garantuje dobro snabdevanje poljoprivrednika. Na jugu države je počela prolećna setva jarih kultura. Vrednost rublje na azijskim berzama je pala za 20 %.

22. februar 2022. godine

Petar Jovičić