Visoki troškovi energenata i đubriva

Visoki troškovi energenata i đubriva donose više cene žitarica i uljarica 2027. godine. Kukuruz ostaje na njivama preko zime u Ukrajini? Otkup viškova pšenice u Rusiji ide sporo i uz niske otkupne cene.

EVROPSKO TRŽIŠTE

Sve viši troškovi goriva i đubriva ugrožavaju zaradu poljoprivrednika, iako se predviđa rast cena žitarica za 14,1% u 2026. i dodatnih 9,3% u 2027., prema najavi Svetska banka. Najveći porasti cena očekuju se na tržištu pšenice – najviše za američku tvrdu crvenu ozimu pšenicu (HRW), sa prosečnom cenom 311 USD/t u 2026., u odnosu na 243 USD/t u 2025. godini i 353 USD/t u 2027. godini. To predstavlja porast cene od 28% tokom 2026., odnosno 13,5% tokom 2027. Predviđaju se cene kukuruza od 223 USD/t u 2026. (rast sa 203 USD/t u 2025. – godišnji rast od 9,9% ) i cena od 235 USD/t u 2027. godini, godišnji rast 5,4%. 

Uljarice prate ovaj trend i prosečna cena SOJE se očekuje od 489 USD/tona tokom 2026., da bi cena os 515 USD tona bila 2027. godine. Najveći porast cene očekuje se za sojino ulje, za 39% u 2026. godini na 1.585 US DOLARA TONA, zatim u 2027. godini cenu od 1.765 US DOLARA TONA. Međutim poremećaj u otpremi žitarica u Crnom moru, rastući troškove energije i moguće veće negativne posledice fenomena El Niño od najavljenih, mogu usloviti i veći rast cena 2027. godine.

pšenica,    novem. 2026.	223,00 evra/tona	decem. 2026.  228,00  evra/tona
durum,      novem.  2026.	295,00 evra/tona
kukuruz,   novem. 2026.	266,00 – 276,00  evra/tona	novem. 2026.  308,00 evra/tona
ječam,       novem. 2026.	209,00 evra/tona
piv. ječam    novem. 2026.	237,00 evra/tona
uljana rep.   novem. 2026.	557,00 evra/tona	feb. 2026.  553,00 evra/tona
suncokret,  novem. 2026.	613,00  evra/tona

U novoj sezoni 2026/27. EU je uvezla 240.480 tona zrna suncokreta, povećanje od 73,9% u poređenju sa istim razdobljem prošle sezone (138.260 tona). Argentina je postala najveći dobavljač sa 101.100 tona, 42 % od ukupnog uvoza. Srbija je druga među dobavljačima, povećala je izvoz zrna suncokreta u EU za 75,6% na 48.680 tona, tako je udeo u uvozu EU iznosio 20,24%, (izvoz je bio 27.710 tona prošle sezone). Moldavija, koja je pre godinu dana bila najveći izvoznik zrna suncokreta u EU sa udelom od 59,57%, pala je na treće mesto – sa 48.250 tona izvoza, udeo je pao na 20% od ukupnog uvoza EU. Ukrajina je značajno povećala izvoz – 11.760 tona, ( 1.890 tona godinu ranije). Udeo Ukrajine u ukupnom uvozu suncokreta u EU povećao se na 4,89%

POLJSKA – Zabranjen je uvoz uljane repice iz ukrajine, ali ne i ulja!? Uvoz ulje repice u Poljsku iz zemalja van EU je 83.000 tona. Do sada je EU uvezla 223.100 tona ulja repice od početka sezone 2026/27., od toga je 182.700 tona, ili 81,9%, došlo iz Ukrajine. Poljski uvoz od 83.900 tona ulja uljane repice ekvivalent je približno 200.000 tona uljane repice, koju bi poljski pogoni mogli preraditi. Tako domaći prerađivači gube zaradu, dok je ukrajinski prerađivači ubiraju. Ko će svetu ugoditi?

Visoki troškovi energenata i đubriva

AMERIČKI KONTINENTI

Izbori su sada glavna tema – jedino cena dizela je možda važnija tema. Cena pšenice je “na čekanju” uz nastojanje da se poveća broj zemalja u koje bi se izvozila pšenica.

pšenica,   dec. 2026.	6,0200 $/bušel (cca 27,216 kg)	220 US $ za tonu
kukuruz,  dec. 2026.	4,4900 $/bušel (cca 25,401 kg)	177 US $ za tonu
soja zrno,   nov. 2026.	12,2500 $/bušel (cca 27,216 kg)	448 US $ za tonu
soja brašno,  dec. 2026.	kratka tona (907,18 kilograma)   325 US $

BRAZIL – Loš rod pšenice ove sezone od 5,12 miliona tona je uslovio veći uvoz (očekuje se uvoz 9 5 miliona tona – tokom 2025. godine uvoz je bio 6,9 miliona tona). Argentina je tradicionalno najveći dobavljač (izvoz pšenice u Brazil je vredeo 1,15 milijardi US dolara 2025. godine), ali i SAD žele da dobiju deo tržišta, pored knkurencije iz Rusije. Proizvođači testenina i keksa su kupili 15.000 tona meke pšenice iz SAD , ali uz stroge zahteve kvaliteta zrna. Udruženje uzgajivača pšenice iz Ohaja je ugostilo brojne prerađivače pšenice iz Brazila sa namerom nastavka izvoza većih količina pšenice. Cena u SAD je viša od cene pšenice iz Rusije, ali kvalitet zrna je odlučio razloge za kupovinu iz SAD.

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA – Kukuruz se sprema u silose i “kobasice” ali sve više ratara razmišlja da ostavi kukuruz na njivi. Trošak sušenja (smanjenje sa 25% na 14% vlage ) košta 29 evra po toni. Uz otkupne cene od 100 evra po toni to je neisplativo.

RUSIJA – Manji izvoz pšenice uzrok je velikog viška pšenice u ponudi na tržištu. Država interveniše sa namerom da otkupi 3 miliona tona, ali nema dovoljno silosa koji bi primili pšenicu, naročito na jugu Rusije. Otkupne cene su od 117 do 119 evra za tonu! Trošak prevoza do silosa je na račun ratara, uz ispunjen uslov određenog kvaliteta pšenice, da bi je otkupljivači primili.

02. novembar 2026. godine

Petar Jovičić

Visoki troškovi energenata i đubriva