Gajenje bundeve za zaradu i zdravlje

Gajenje bundeve počinje jesenjim oranjem zemljišta. Jesen je zlatno doba kada nam stižu njeni plodovi. Nove navike su donele i sjane proizvode od bundeve – najsvežiji primer je proizvodnja namaza od bundeve koje proizvode u domaćinstvu Đukić, sada već čuveno “Lalino zlato” iz Crepaje.

Davno je stigla u naše krajeve, gajila se kao međuusev kukuruza, bila je doskora zaboravljena, ali su njena zdravstvena svojstva doprinela da se vrati na našu trpezu. Njena narandžasta boja ukazuje na bogatstvo provitamina A koji uz bogatstvo vitamina B1, B2, B3 i B6 doprinose našem zdravlju. Tu je i bogatstvo minerala – kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe koji su nam neophodni u zimsko doba. Bilo da se koristi presna, pečena ili kuvana njena lekovita dejstva se ne umanjuju.

Naši poljoprivrednici je gaje jer znaju da u zimskim danima miris pečene bundeve ih obraduje kada se vrate u topli dom. Mogućnost prerade bundevinih semenki u lako svarljivo i lekovito ulje pruža mogućnost da se ostvari dodatni prihod. Bogato je nezasićenim masnim kiselinama, biljnim belančevinama i omega-3 i omega-6 esencijalnim masnim kiselinama koji povećavaju energiju organizma, jača rad centralnog nervnog sistema i uspešno doprinosi uravnoteženju holesterola u krvi. Ljudi se u ishrani vraćaju stvarima koji pozitivno utiču na njihovo zdravlje i porast je potrošnje te vrste hrane.

Gajenje bundeve za zaradu i dobrobit zdravlja

Od bundeve se mogu pripremati slana i slatka jela, može jesti živa, dinstana, pečena, pržena…Postoji čitav niz različitih sorti bundeve: pored domaće žute, na pijacama i prodavnicama zdrave hrane, pronaćićete i japansku hokaido (koja se u makrobiotici najviše koristi i ima posebno sladak ukus), zatim muskatnu bundevu i još sigurno nekoliko vrsta, za koje možda niste ni čuli, a koje vas čekaju da ih probate.

Šaka semenki od bundeve zadovoljava pola dnevnih potreba prosečne osobe za aminokiselinama; one su odličan izvor mnogih vitamina i minerala, naročito cinka i gvoždja. Bundevine semenke su u biljnom svetu, uz laneno seme, najbolji izvori esencijalne masne kiseline omega 3 kiselina, vitamina i minerala.

Uzgoj bundeva

Plodovi tikava – bundeva su odlična hrana, naročito za svinje, goveda i konje. Silaža od tikava ima prijatan miris i ukus, te je sva stoka rado jede. Bundeva sadrži samo 10,4% suve materije, tako da im hranljiva vrednost nije velika.

Koren tikve je vretenast, sa razvijenim bočnim žilama. Stablo je okruglo i puzeće, te se naziva vrežom. Lisna drška dugačka sa velikom liskom bubrežastog ili srcolikog oblika. Cvetovi su žuto narandžaste boje, zvonastog oblika, odvojeno muški i ženski. Plod je tikva, različitog oblika, veličine i boje.

Đubrenje se vrši kompleksnim đubrivima i to za prinos od oko 400-500 mc/ha čistih hraniva: po 80 kg. NPK.

Najbolje uspevaju na tek razoranim ledinama višegodišnjih vlasastih trava ili leguminoza. Osnovna obrada se izvodi na jesen na dubini 20-25 cm zatim prolećna priprema i setva, najbolje kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na 12-13 stepeni. Seje se na rastojanju 2-3 x 1-2 m i to u kućice sa 2-4 semenke. Za 1 ha potrebno je 2-4 kg semenki. Prihranjivanje se vrši azotnim đubrivima u toku vegetacije. Hranljiva vrednost 1 kg tikava iznosi 0,13 hranljivih jedinica i 10 gr svarljivih belančevina.

dipl. ing. stočarstva Bilal Tajić