Rasad povrća – način setve, gajenja, pikiranja

Rasad povrća – Pod rasadom se podrazumeva mlada biljka koja je prošla nekoliko faza organogeneze, formirala 4-10 listova, počela formiranje ili se nalazi u fazi cvetanja i ima kvalitetno i dobro formirano stablo. Veliki broj povrtarskih vrsta se proizvodi iz rasada. Razlozi za to su višestruki: smanjen period vegetacije, manja potreba za kvalitetnim i skupim semenom, ujednačen porast nakon rasađivanja i olakšano rasađivanje i određivanje optimalnog broja biljaka po jedinici površine. Međutim, ne može se sve ovo primeniti za bilo koju vrstu rasada.

Mladim biljkama se moraju obezbediti idealni uslovi za rast i razvoj. To znači da se u zavisnosti od biljne vrste moraju obezbediti temperaturni i svetlosni uslovi, naravno uz dovoljnu količinu vode. Zdravstvena ispravnost rasada takođe mora biti na zavidnom nivou, jer se iz rasadnika bolesti i štetočine nekoliko puta brže šire.

Ne tako davno, ali još uvek i danas, kod nekih proizvođača se zadržala proizvodnja u lejama.

To su osnovni objekti, međutim zbog svoje male zapremine, često nedovoljni i neadekvatni za potrebe proizvodnje u različitim vremenskim periodima.

Kvalitet rasada povrća zavisi od brojnih faktora od kojih su najznačajniji:

• temperatura;
• voda;
• svetlost;
• hranljivi supstrat;
• kvalitet semena;
• preciznost setve;
• đubriva.

TEMPERATURA kao činilac u proizvodnji je veoma bitna jer utiče na ubrzavanje klijanja i nicanja biljke, kao i ukupan porast biljke.

Sadržaj VLAGE je veoma bitan i on po pravilu u momentu klijanja i nicanja treba da bude viši, kako bi seme moglo nesmetano da bubri i klica niče, a nakon formiranja kotiledona se sadržaj vlage smanjuje da bi se intenzivirao porast korenovog sistema. On se ubrzano razvija, posebno u uslovima kada nema dovoljno vlage. Sličan efekat se dobija i nakon rasađivanja, jer se čupanjem rasada kidaju najsitnije žilice, koje biljku snabdevaju sa vodom. Kod navodnjavanja rasada nije dobro preterivati sa vodom, jer se u tom slučaju razvije slab i lenj korenov sistem, koji se nakon rasađivanja teško ukorenjuje i slabo uvlači vodu i hranljive materije.

SVETLOST je faktor u proizvodnji rasada na koji se najmanje obraca pažnja. Još veća šteta je ukoliko se biljke osvetljavaju malim ili pogrešnih intenzitetom svetlosti. Za proizvodnju rasada je najbolja dnevna (sunčeva) svetlost. Međutim, u periodima godine kada se želi proizvesti rasad, a nema dovoljno svetlosti moraju se koristiti lampe, tj. alternativni izvori svetlosti.

Rasad povrća – način setve, gajenja, pikiranja

Za proizvodnju se preporučuju gotovi supstrati, tj. smeše crnog i belog treseta, regulisane pH vrednosti i sa dodatom količinom hraniva. Beli treset je po poreklu kiseo i čist se ne može primenjivati, ali u kombinaciji sa crnim tresetom, dobija se idealan medijum za proizvodnju rasada. Treset mora da obezbedi i dovoljnu količinu hrane, za ceo period proizvodnje rasada. To znaci da se korišćenjem kvalitetnog treseta isključuje potreba za dodatnim prihranjivanjem.

Seme koje se koristi u povrtarskoj proizvodnji je visokog kvaliteta. Kod jako sitnog semena i semena nepravilnog oblika, da bi se olakšala setva i da bi se obezbedila potrebna količina hraniva u početku porasta klice, primenjuje se piliranje. Pilete su kuglice kojim se obmotava seme koje dobija izgled kuglice, a koje se sastoje iz inertnog nosaca (obično glina), male količine mineralnog đubriva i iz semena. Na ovaj način seme duže zadržava klijavost od termonaklijalog semena, ali ne duže od godinu dana.

PRECIZNOST setve je karakteristika koju je lako ispuniti ukoliko se setva obavlja ručno i ako se radi o manjim količinama semena. Međutim, ukoliko se radi o većoj količini semena samu setvu moramo odraditi vrlo precizno uz pomoć savremenih mašina. čak i pored pneumatskog načina doziranja semena, korisno je proveravati i dopuniti prazna mesta u kontejnerima (misli se na sitno seme). Da bi se obezbedila preciznost setve nekada se sama setva obavlja omaške uz naknadno čupanje rasada u fazi kotiledona i presađivanje na stalno mesto. Ova mera se zove pikiranje. Prilikom pikiranja biljčice se uzimaju sa dva prsta ispod kotiledona i snagom ruke, utiskuju na novo mesto. Na taj način je biljka ponovo presađena, odnosno ispikirana.

Pikiranje može biti samo rukom ili uz pomoć štapića sa kojim se prethodno napravi rupa u koju ce se nova biljka utisnuti.

Djubriva koja se koriste u proizvodnji rasad se dele u dve grupe:

Prva su ona koja su u čvrstom obliku i koja se dodaju u supstrat.

Dejstvom vode, kroz rasadnički period (3 – 8 nedelja) dolazi do rastvaranja tih hraniva, pa ih biljka uspešno može koristiti. Međutim, veliki problem može nastati ukoliko znamo da smo dodali hraniva, ali se ona ne rastvaraju, pa biljke ne napreduju onoliko koliko je potrebno. Zato je u ovoj fazi neophodno korišćenje visoko kvalitetnih hraniva koje ce se brzo i efikasno rastvoriti (tzv. starter đubriva), a biljke će na taj način imati direktno dostupne elemente.

Drugu grupu predstavljaju đubriva za folijarnu primenu.

Ove vrste intervencije mogu uticati na poboljšano usvajanje pojedinih elemenata (najčešće fosfora) koji su značajni u fazi ukorenjavanja biljaka.

Nakon setve semena vrši se pokrivanje semena setvenim slojem. Funkcija tog setvenog sloja je sprečavanje odavanja vode iz supstrata, pod direktnim uticajem sunčevih zraka. Pored toga, setveni sloj treba da obezbedi medijum za klijanje i nicanje semena. Za ove potrebe se obično koristi kvarcni pesak. Nakon što se seme prekrije peskom ili vermikulitom, usejane kocke i kontejneri se odnose u sobu za naklijavanje u kojoj se drže odreden broj dana, na specificnim temperaturama, karakterističnim za svaku vrstu.

Tokom boravka u sobi za naklijavanje, seme se nalazi u uslovima totalnog mraka, odnosno ne sme se dozvoliti prisustvo svetlosti, zbog toga što ukoliko dođe do klijanja i nicanja semena pre vremena, svetlost ce taj proces ubrzati i doci ce do izduživanja klice. Sledeća faza u proizvodnji rasada predstavlja iznošenje u proizvodne uslove, što podrazumeva postavljanje izniklog semena u uslove idealne temperature, svetlosti i relativne vlažnosti vazduha.

Prilikom postavljanja kontejnerskog rasada na stalno mesto treba voditi računa da biljke ne budu u direktnom kontaktu sa vodom koja predstavlja višak, odnosno koja se ocedi nakon navodnjavanja. U tom slučaju biljke se nejednako snabdevaju vodom, pa dolazi do ubrzanog porasta nekih biljaka, a samim tim i nejednakosti u porastu. Ove nejednakosti nikako ne mogu da se ublaže, ali se u startu mogu sprečiti. Važna napomena je da korenov sistem biljaka ne može da raste u uslovima osvetljenosti, pa shodno tome, treba ovu činjenicu i iskoristiti. To se postiže podizanjem kontejnera od površine zemlje.

Kod rasada koji se proizvodi u hranljivim kockama važe druga pravila.

Prvo u zavisnosti od veličine kocke, ali i od biljne vrste postoje dva načina proizvodnje.

• Prvi način podrazumeva gajenje biljaka u manjim kockama (3×3, 4×4 i 5×5 cm), gde se biljke gaje ceo period proizvodnje.
• Drugi način predstavljaju veće kocke (6×6, 7×7, 8×8, 9×9 i 10×10) koje se u početnom delu rasadničkog perioda gaje u gajbama u sabijenom stanju, a u drugom delu proizvodnje obavezno je širenje rasada kako bi se dobio smanjen broj biljaka po jedinici površine. Na ovaj način se povećava količina svetla za biljke, pa one postaju jače i temeljnije.

Broj biljaka može da se kreće od 9 – 40 biljaka /m2. Ovo direktno utiče na troškove proizvodnje, ali i na kvalitet dobijenog rasada. Ovako raspoređene biljke ostaju sve do momenta pakovanja i isporuke rasada.

Nada Lazović – Doković
Dipl. ing. agronomije

Rasad povrća