Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Pšenica tokom perioda razvoja – Ozima strna žita za nesmetano klasanje, vlatanje i cvetanje, odnosno za prelazak iz vegetativne u generativnu fazu, zahtevaju delovanje niskih temperatura određenog trajanja. Takve uslove ozima žita nalaze u prirodi tokom jeseni i zime. Ozima žita zasejana u kasno proleće ne nalaze uslove niskih temperatura u potrebnom trajanju, pa ne prelaze u generativnu fazu, odnosno ne vlataju i ne klasaju, već ostaju u fazi trava.
Proces jarovizacije davno je otkriven, ali fiziološki i biohemijski procesi koji se odigravaju pod uticajem niskih temperatura još uvek nisu dovoljno poznati. Pretpostavlja se da se pod uticajem niskih temperatura u toku vegetacije obrazuje hormon nazvan vernalin, koji kao biljni hormoni giberilini ima uticaj na klijanje semena i ubrzavanje cvetanja. Kod ozimih strnih žita jarovizacija se najčešće odvija na temperaturama do +5° C, dok kod jarih na temperaturama do +10° C. Trajanje perioda jarovizacije zavisi od vrste i sorte. Kod ozimih strnih žita jarovizacija može da traje i do 50 dana, dok kod jarih je dosta kraća i traje najčešće 10 do 20 dana. Potrebe ozimih sorti pšenice za trajanjem su različite. Optimalna dužina jarovizacije kod naših sorti je između 35 i 40 dana. Ozima raž zahteva period jarovizacije od 25 do 55 dana.
dipl. ing. Svetlana Jerinić
Pšenica tokom perioda razvoja biljke
Ratarska proizvodnja se karakteriše nizom specifičnosti i zavisi od velikog broja prirodnih činilaca, prvenstveno zemljišnih i klimatskih uslova. Klima se kao limitirajući faktor u poljoprivredi, ispoljava naročito pojavom ekstrema nekog činioca, a agrotehnika ima ulogu da omogući nesmetan rast i razviće strnim žitima, kao I da ublaži negativne klimatske uticaje na biljku. Najmoćnije agrotehničke mere za pšenicu su optimalan rok setve, prilagođen sistem obrade I pripreme zemljišta za setvu, pravilan izbor sistema đubrenja, sorte, optimalan broj biljaka na jedinici površine, kvalitetne mere nege tokom vegetacije, zaštita od korova, štetočina, bolesti i td.
Realizacija potencijala rodnosti pšenice zavisi od brojnih agroekoloških faktora, pa je za postizanje stabilnih prinosa neophodno poznavanje njenog odnosa prema agroekološkim činiocima, naročito po fazama rasta i razvića.Pšenica prolazi kroz nekoliko faza rasta I razvića a najvažniji stadijumi u razviću su
-
jarovizacija i
-
svetlosni stadijum.
Za ozime sorte pšenice za prolazak stadijuma jarovizacije neophodne su temperature od 0-12 C u trajanju od 10 do 60 dana, a za drugi je potrebno 9 od 14 h osvetljenosti u toku dana.
Fenološke faze pšenice su
-
klijanje,
-
nicanje,
-
ukorenjavanje,
-
bokorenje,
-
vlatanje,
-
klasanje,
-
cvetanje i oplodnja,
-
formiranje,
-
nalivanje i sazrevanje zrna,
Svaka od ovih faza manifestuje se vidljivim morfološkim promenama koje prate I unutrašnje promene (razviće). Faze razvića generativnih organa su etape organogeneze a proticanje ovih faza je različito i zavisi od faktora spoljne sredine. Poznavanje faza rasta i razvića pšenice je važno pri identifikovanju kritičnog perioda od nepovoljnih klimatskih uslova ili u pogledu primene agrotehnike, npr. u fazi između cvetanja i sazrevanja pšenica je jako osetljiva na visoke temperature a negativni efekat će biti još jači u kombinaciji sa vodnim stresom.
U period oplodnje pšenice kada je intenzivno stvaranje organske materije od velike je važnosti dobra snabdevenost biljaka vodom, kao dobra izbalansiranost biljaka N ,P, K i da temperature ne prelaze 25-26 C, a noćne 11-12 C, potrebno je što veći broj sunčanih dana, da nema korovske flore, da nema poleganja useva itd.
Ljiljana Vuksanović PSSSSrbija
foto pixabay.com
