Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Biodinamička poljoprivreda je poseban vid organske poljoprivrede koju je razvio čuveni austrijski filozof, naučnik i pisac Rudolf Štajner početkom dvadesetog veka. Osnovna Štajnerova teza je bila postojanje „životne sile“ u poljoprivrednim kulturama i zemljištu. Ove „životne sile“ se umanjuju i gube primenom pesticida i veštačkih đubriva, a podstiču takvim uzgojem biljaka i životinja koji sledi ustaljene prirodne tokove.
Ovaj vid poljoprivrede uključuje upotrebu specifično izrađenih sredstava na prirodnoj bazi, koji utiču na ubrzano poboljšanje plodnosti zemljišta, kao i na povećanu mikrobiološku aktivnost. Biodinamička poljoprivreda takođe uključuje i primenu stajnjaka i komposta koji ma se dodaju određeni pripravci koji poboljšavaju njihovo dejstvo. Samim tim biljke gajene na takvim zemlji štima bivaju snažnije i otpornije na bolesti, štetočine, kao i na nepovoljne klimatske uslove.
Biodinamička poljoprivreda – poseban način proizvodnje
Ovaj vid poljoprivrede se zahvaljujući svom pozitivnom dejstvu raširio po celom svetu, a u našoj zemlji takođe postoji nekoliko biodinamičkih farmi.
Oni koji su se opredelili za biodinamičku poljoprivredu nisu motivisani izgledom na „što veće prinose“, ni „isplativošću“ uloženog truda. Oni pre svega žele da sprovedu u praksu jednu životnu filozofiju, koju korporacijska psihologija nije u stanju da dešifruje – pa samim tim ni da zaustavi. Povratak stoke na pašnjake, mleko bez hemikalija i veštačkih hormona, stajsko đubrivo u kojem se nalazi sve što je potrebno zemlji da bi iz nje nikli zdravi usevi… U toj harmoniji sa prirodom, uz poznavanje dinamičkih osobina svake biljke ponaosob, postiže se sklad koji smo davno narušili.
Zoran Petrov iz Vršca pre pet godina se vratio iz Norveške i otvorio biodinamičku farmu. Na 25 hektara uzgaja krave, svinje, živinu… i proizvodi organski zdravu hranu
Farma “Janova”, u Velikom Središtu, kod Vršca. Nepregledna ravnica sa jedne strane, a sa druge najviši vrh Vojvodine. Tu, između njih, krave sa obešenim zvoncima oko vrata mirno pasu. Prostranstvom se prolamaju samo zvuci pomenutih zvonaca, cvrkut ptica i vetar koji šiba kroz grane starih jablanova. Alpski prizor, usred Vojvodine. Raj na zemlji, u kom uživaju čak i životinje, jer se slobodno kreću po imanju od 25 hektara i hrane svime što nađu.
Upravo tako je Zoran Petrov, po struci doktor tradicionalne kineske medicine, zamišljao svoj povratnički život u rodnom Vršcu, u koji se pre pet godina vratio iz Norveške. Tu je osnovao biodinamičku farmu, u kojoj proizvodi organsku hranu, pre svega životinjskog porekla.
novosti.rs
Mesečev setveni kalendar
Kako je moguće da jedno te isto seme posejano u istu zemlju, tretirano na posve jednak način, daje različite plodove? Nadahnuta učenjima Rudolfa Steinera, Maria Thun krenula je s istraživanjima. Uzrok problema trebalo je potražiti u nekoj drugoj dimenziji, a ne u prostoru i samim biljkama, a sledeća dimenzija bila je vreme. Maria Thun počela je pratiti ritmove planeta i Meseca, impulse koje oni prosleđuju na Zemlju ciklusima svojih svemirskih pozicija i međusobnih odnosa. Istražujući dalje, sve je više uticaja otkrivano delovanjem 12 sazvežđa zodijaka.
Ona deluju putem Sunca, Meseca i planeta, a ovi svoje snage posreduju biljkama preko klasičnih elemenata: topline, svetla, vode i zemlje. Vreme setve, dakle kada seme biva predano zemlji, deluje i oblikuje najjače. Vreme presađivanja takođe je od velikog značenja. Ono može pojačati ili oslabiti impulse setve. Isto tako je važno i vreme obrađivanja tla, jer u to vreme zemlju otvaramo uticajima i podsticajima kosmosa. Ako je trenutak povoljno odabran, podstičemo rast. Godine i godine ispitivanja bile su potrebne da bi se razumeo, povezao i stvorio sistem kojeg danas poznajemo kao biološko-dinamička metoda poljodelstva.
Mesec u 27,3 dana jedanput obiđe Zemlju. Za vreme tog kruženja prolazi mimo svih 12 područja zodijaka. Svaka 2 – 4 dana dolazi pred novo sazvežđe. Mesec posreduje na Zemlju snage onog sazvežđa ispred kojeg putuje, i to putem klasičnih elemenata. Po 3 sazvežđa uvek stvori jedan trigon, 12 sazvežđa stvori 4 trigona. Svakom od trigona pripisujemo jedan od klasičnih elemenata. Sunce, Mesec i planeti takođe poseduju energije elemenata vode, zemlje, svetla i topline. Kada se usklade uticaji pojedinih elemenata i sazvežđa, tad dobivamo određene povoljne impulse određenog elementa koji blagotvorno utiče na biljku. Tim konstelacijama nastaju vremenske prilike.
Primer kada planeti elementa topline, Saturn, Merkur i Pluton prolaze ispred sazviježđa Ovna, Lava i Strelca, koji isto posreduju element topline, uticaj elementa se pojačava tako da u te dane možemo očekivati toplije vremenske prilike i snažan uticaj na plod biljke. To su povoljni dani.
S druge strane, ako planet jednog elementa prolazi ispred sazvežđa suprotnog elementa, dolazi do slabljenja uticaja ili do promene snaga, pa možemo očekivati hladnoću ili vlagu. No postoje i nepovoljni dani koji donose nepovoljne uticaje, i to se najčešće događa kada se planeti nalaze u čvorovima, kada dostignu tačku presecanja putanja.
Kada Mesec na svojoj uzlaznoj ili silaznoj putanji seče Zemljinu ekliptiku. Tako dolazi do pomrčine i pokrivanja. Planet bliži Zemlji prekida ili menja delovanje udaljenijeg, te nastaju nepovoljni uticaji koji su izuzetno nepovoljni za setvu i berbu. Seme posijano u takve dane verovatno uopšte neće proklijati, no ako i krene u rast, biljka neće imati svoje prave karakteristike ni kvalitet. Klasičnim elementima treba dodeliti određene biljne organe. Tako postoji prirodna podela bilja prema elementima: biljke korena – element zemlja, biljke lista – element voda, biljke ploda – element toplina i biljke cveta – element svetlo. Prilikom svakih devet dana Mesec dolazi pred trigon jednog te istog tipa. Okopavanjem i prskanjem kremenom koje provodimo u ritmu trigona potičemo impulse koje je seme primilo tokom setve. Mesečev setveni kalendar izrađuje se i izdaje za svaku pojedinu godinu.
