Najnovije vesti
Početna » Sajmovi u regionu » Novosadski sajam – jedan vek duga uspešna priča

Novosadski sajam – jedan vek duga uspešna priča

Novosadski sajam – jedan vek za ponos, jer ko toliko dugo traje znači da je kvalitetom izborio svoje mesto u istoriji. Posle II svetskog rata i obnove poljoprivredne proizvodnje 1948. godine je održana Prva zemaljska poljoprivredna izložba za teritoriju ondašnje FNR jugoslavije. Tada je pokazano da poljoprivreda zaslužuje počasno mesto jer je doba oskudice moglo da se pobedi jedino razvojem poljoprivredne proizvodnje. Sve do 1951. godine su se održavale Poljoprivredne izložbe gde su učesnici bili i trgovci i zanatlije.

Godine 1954. Novosadski sajam postaje najveći sajam na Balkanu – u jesen je održavan poljoprivredni sajam, dok je u proleće bio prilika da svoje proizvode izlože zanatlije i industrija koja je postajala sve značajnija privredna grana. Jesenje bogatstvo proizvoda je bilo izlagano na ponos poljoprivrednika, ali je veliki broj radova u to doba godine bio razlog da od 1958. godine najčuveniji Poljoprivredni sajam bude održan u maju mesecu i tako je do danas. Te godine je i primljen u Uniju međunarodnih sajmova na kongresu u Solunu.

Novosadski sajam – jedan vek za ponos

Rastao je broj hala za izlagače, došli su i strani izlagači, njih 23. Tih godina je značaj sajma na razvoj poljoprivrede bio veoma značajan jer se na jednom mestu mogu videti savremene mašine za obradu u poljoprivredi, saznati najnovije iz sveta nauke i njene primene u poljoprivredi i veoma važno – ostvariti komercijalne dogovore.

Biti na Poljoprivrednom sajmu u periodu 1958 – od 1961. godine je bilo od presudnog značaja za razvoj brojnih zadruga i kombinata koji su nastajali širom Jugoslavije. Mogućnost da sretnete predstavnike kompanija iz inostranstva, koje su nudile najnovija rešenja za bolje načine obrade njiva i za postizanje viših prinosa je bila neprocenjiva. Tu ste saznavali kako se poljoprivreda razvija u njihovim zemljama, kako uspevaju da ostvare maksimalne prinose, na koji način da primenite mineralna đubriva (tada se sa jednog hektara moglo požnjeti 1,33 tone , u periodu od 1961. do 1965. godine prinos bio 1,78 tona po hektaru –  dok je prinos pšenice u periodu 1930. do 1939. godine bio 1,14 tona po hektaru ). Stočari su imali priliku da kupe visoko kvalitetna rasplodna grla, krave koje su davale godišnje više od 10.000 litara mleka i to je doprinelo daljem razvoju stočarstva kod nas.

Novosadski sajam je već tokom prve dve decenije nakon Drugog svetskog rata ostvario veliki uticaj na razvoj tadašnje poljoprivrede i doveo do primene novih tehničkih rešenja i naučnih saznanja koja su dovela do rasta prinosa od 50 procenata u odnosu na period pre rata. Uticaj nauke je bio značajan i na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu su se susretali profesori fakulteta sa inženjerima i upravnicima najvećih kombinata i zadruga što je otvorilo put daljem napretku poljoprivrede.

(nastaviće se)

Pročitaj i ...

podsticaji 2019 manifestacija konkurs za turizam lorist sajam lorist novi sad turizam na selu ruralni razvoj

Sajam turizma u Novom Sadu od 17 do 19. novembra 2022.

Sajam turizma u Novom Sadu os 17 do 19. novembra 2022. godine.