Aronija berba, spremanje i čuvanje plodova

Aronija berba – Aronija je voćna vrsta čiji plodovi sazrevaju u periodu od polovine avgusta do početka septembra. Plodovi se beru kada postanu sočni, sjajni i skoro crne boje. Njihovo sazrevanje je najčešće jednovremeno, pa se i berba organizuje tako da se sva količina plodova obere odjednom. Plodovi imaju čvrstu pokožicu i otporni su na oštećenja pri manipulaciji. Vrlo su postojani i berba može potrajati i do mesec dana.

U zavisnosti od namene, plodovi se mogu brati u pvc burad 110 ili 220 kg, ili u gajbe od 5 ili 25 kg. Jedan radnik može da ubere 80 do 100 kg plodova dnevno. Moguća je i mehanizovana berba mašinama koje se primenjuju pri berbi crne ribizle. Upotrebljavaju ih u Nemačkoj, Poljskoj, Finskoj. Ove zemlje imaju velike površine pod ovim voćem, pa je i isplativost primene ovih mašina opravdana. Učinak ovih kombajna je 0,25-0.30 ha po času.

Ubrani plodovi aronije mogu se čuvati i do 2 meseca na temperaturi od 10°C i relativnoj vlazi 80 -85%, odnosno 3-4 meseca na temperaturi 2-3 °C. čuvanje na hladnom ima pozitivan uticaj na transformaciju tanina i kiselina u plodu.   Poboljšava se odnos šećera i kiselina, tako da plodovi gube opori ukus i postaju sladji.

Plodovi aronije sadrže povećane količine tanina i polifenola (antocijana, flavonola, fenolnih kiselina) koji plodovima daju opor i manje pogodan ukus, medjutim sve gore pomenute fenolne komponente spadaju u vrlo značajne antioksidante i doprinose antikancergenoj aktivnosti plodova ove voćke. Zahvaljujući sadržaju bojenih pigmenata (antocijana), plodovi aronije se koriste kao bojadiseri u proizvodnji sokova, likera, džemova ,želea. Iscedjen sok od ploda aronije ima intenzivno crvenu boju koja je vrlo stabilna zbog čega je vrlo cenjen kako u preradjivačkoj i prehrambenoj tako i u farmaceutskoj industriji.

Aronija berba 

U farmaceutskoj industriji koristi se kao lekovita biljka. Koncentrisan sok koristi se kao zaštita od kardiovaskularnih poremećaja, jer utiče na smanjenje krvnog pritiska. Upotreba ovog soka naročito je preporučljiva starijoj populaciji.

Radulović Andrija, dipl. ing.

USLOVI GAJENJA I VRSTE

Aronija je listopadni grm, bujnog rasta, koji orezivanjem možemo oblikovati u manje drvo. Svrstava se u grupu jagodičastog voća. Njena domovina je Severna Amerika, dok je u Evropi kao voćna vrsta najraširenija u državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Poreklo Aronije je istočni deo Severne Amerike, a najčešće se nalazi u mokrim šumarcima i na rubovima močvara. Indijanci su plodove aronije upotrebljavali kao hranu, ali i kao lek. Koru i list koristili su kao sredstvo protiv stomačnih tegoba i za zaustavljanje krvarenja.

Drvo aronije naraste najčešće 1-6 m, bujnog je rasta, a ljudi je rezidbom oblikuju kao manje drvo. Aroniju se često uzgaja kao ukrasna biljka. Poznato je kako su nakon nuklearne katastrofe u Černobilju plodovi aronije korišteni za ublažavanje zdravstvenih tegoba ozračenih osoba. Zbog viskog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do – 47°C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica.

Takođe je otporna i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.Oprašuju je pčele i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Listovi aronije su jednostavni, poredjani naizmenično. Cvetovi su mali, sastoje se od pet latica i pet listića. Plod je mala bobica (jagodica), oporog i pomalo gorkog okusa. Upravo od oporog okusa ploda dolazi i ime “Chokeberry” što znači – opora bobica.

Plodovi nisu jestivi sveži jer su gorkog ukusa (osim crvenoplodne aronije), ali se često koriste u pripremi vina, džema, čaja, sirupa, kompota, likera, idt. Takođe se koriste kao začin i boja u pićima i jogurtima.

Vrste

Crvenoplodna aronija

Crvenoplodna aronija (lat. Aronia arbutifolia) naraste 2-4 m u visinu, ređe 6 m. Listovi su joj 5-8 cm široki. Cvetovi su joj beli ili bledo ružičasti, otprilike 1 cm široki. Plod je crven, 4-10 mm širok i otporan na zimu. Jedino kod ove vrste aronija plod je jestiv svež.

 Crnoplodna aronija

Crnoplodna aronija (lat. Aronia melanocarpa) naraste u visinu malo manje od 1 m, a retki primerci su narasli 3 m. Listovi su najčešće 6 cm široki. Cvetovi su beli, imaju 1.5 cm širine. Ispočetka je plod crvene boje. Kad naraste, plod je crne boje, veličine 6-9 mm.

 Ljubičastoplodna aronija

Ljubičastoplodnu aroniju (lat. Aronia prunifolia) jedni naucnici smatraju hibridom crvenoplodne i crnoplodne aronije, dok drugi smatraju da je to zasebna vrsta. Plod joj je tamnoljubičaste do crne boje, 7-10 mm širok.

Uzgoj i upotreba Aronije

Odgovaraju joj manje plodna zemljišta, osim peščanih, glinovitih i močvarnih. Sadi se u jamu dimenzija 60 x 60 x 60 cm. Na dno se stavlja sloj šljunka, zatim sloj fine rastresite zemlje, pa sloj dozrelog stajskog đubriva (da ne dodiruje koren sadnice). Na kraju se zatrpa ostatkom zemlje i obavezno zalije. Ukoliko se posade u plodnu zemlju na razdaljinu od 2 metra, grmovi aronije dostići će visinu od 2 do 4 metra. Ako je posađena u vrtu, aronija će već druge godine cvetati (obrazuje i po 30 cvetova) i prve plodove daće u jesen. Plodova će biti više ako raste na hranljivom zemljištu. Aronija ne zahteva prskanje, jer je otporna na bolesti i štetočine. Orezuje se po potrebi da bi se omogućilo podmlađivanje. Pogodna je za gajenje u manjim vrtovima zbog relativno male visine i za podizanje žive ograde. Medonosna je biljka. Plodovi aronije su ukusna poslastica i za ptice. Plod je slatko kiselkastog ukusa i crvenog mesa. Najpribližniji je ukusu crnog čaja, ili crnog vina.

U ljudskoj ishrani plodovi se koriste za pravljanje sokova, sirupa, džemova (u kombinaciji sa jabukom i šljivom), kompota, kao fil za čokolade, likera, rakija, vina… Sok je prijatnog osvežavajućeg ukusa. Osim u ishrani, plod aronije ima veliku primenu i u farmaceutskoj industriji. Bogat je antocijaninom, sadrži vitamine A, B, C, E, P, minerale kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, mangan, molidben… Brojna istraživanja američkog Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je količina antioksidansa u plodu aronije znatno veća nego u namirnicama kao što su borovnica, brusnica ili kupina.

Dragoljub Glišić, ing.polj

savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo