Berba pravi termin uz pomoć naučnih metoda

Berba pravi termin – Pravilno određivanje momenta berbe je od velikog uticaja na dužinu uspešnog čuvanja. Za određivanje momenta berbe koriste se različite metode od kojih se u praksi najčešće primenjuju:

1. Jodno – skrobni test
Ovom metodom prati se proces razgradnje skroba u plodovima. Kako sazrevanje plodova odmiče, skrob se sve više razgrađuje na proste šećere. Budući da se skrob prilikom potapanja u rastvor joda u kalijum jodidu boji u plavo, postaje vidljiv njegov udeo na preseku ploda. Za obavljanje testa uzima se uzorak od najmanje 20 plodova koji se poprečno preseku, a zatim se po jedna polovina svakog ploda potapa u rastvor. Na mestima gde je u plodu došlo do razgradnje skroba neće se zadržati boja, a na mestima gde ima skroba presek će biti obojen u tamno plavu boju. Količina skroba proporcionalna je udelu obojene površine preseka. Različiti izvori, institucije ili standardi, daju takozvane skale prisustva škroba, odnosno obojenosti, 1-5, 1-8, 1-10 i druge. Udeo se najčešće određuje vizuelnim poređenjem Što je plod obojeniji ocena je veća, a samim tim i plod je zreliji.

Berba pravi termin uz pomoć naučnih metoda

2. čvrstina mezokarpa ploda
čvrstina mezokarpa, mesa ploda, u fazi zrelosti ima karakterističnu vrednost za neku sortu. Za merenje čvrstoće koriste se ručni ili stoni penetrometri. Na savremenim rešenjima, ali samo za naučne i razvojne svrhe, koriste se automatski stoni penetrometri povezani sa računarom. Princip rada penetrometra se bazira na merenju sile otpora koju pruža mezokarp ploda prilikom utiskivanja ubodne igle (kod jabuke je ona prečnika 11 mm). Ta sila se izražava u N/cm2, a na starijim rešenjima u kg/cm2. čvrstina ploda opada sa sazrevanjem, te se praćenjem promene čvrstine može odrediti momenat berbe pore?enjem izmerenih vrednosti sa vrednostima koje su preporučene za svaku sortu. Tehnika merenja je jednostavna, ali ukoliko se radi ručno preporučljivo je da merenje obavlja jedna osoba, da bi se ostvarila približno ista sila utiskivanja. Merenje se obavlja na dve naspramne strane ploda. Kod sorti sa dopunskom bojom to su sunčana i suprotna strana, a kod neobojenih plodova na strani spoljne i unutrašnje krivine peteljke. Na mestu uboda igle, skine se pokožica, a zatim vrši utiskivanje vodeći računa da ruka u kojoj je plod bude oslonjena na čvrstu podlogu.

3. Promena osnovne boje pokožice ploda
Kako plodovi sazrevaju, sve više gube zelenu boju usled razgradnje hlorofila, te usled toga postaju vidljiviji žuti pigmenti. Za određivanje stepena promene boje mogu da se koriste aparati “kolorimetri”, ili praktičnije, karte (kodovi) boja, koje se uglavnom odnose na osnovnu boju pokožice. Za svaku sortu su urađene posebne karte sa određenim dijapazonom boja (od zelene do žute ili eventualno crvene), te se jednostavno poredi boja pokožice plodova s njima. Svaka boja, odnosno nijansa, je pod određenim brojem što omogućava da se ocenjene vrednosti uporede sa onima koje su preporučene za pojedine sorte.

4. Količina rastvorljive suve materije ploda
Za ovu svrhu se najčešće koriste ručni ili automatski refraktometri. Isceđeni sok iz jednog ili više plodova se u vidu kapi nanese na označeno mesto refraktometra, a zatim se očita vrednost izražena u procentima. Ovaj pokazatelj se često koristi u kombinaciji sa drugim metodama, a posebno sa količinom ukupnih kiselina.

5. Količina ukupnih kiselina ploda
Ova metoda zahteva rad u laboratoriji te nije praktična sa stanovišta proizvođača. Međutim, budući da se često koristi zajedno sa drugim metodama, veoma je zna?ajna. Sa držaj kiselina se određuje titracijom profiltriranog soka jabuke sa 0,1 M NaOH u prisustvu indikatora fenolftaleina do promene boje rastovora ili do dostizanja pH od 8,2.
U praksi se najčešće koristi više postupaka određivanja momenta branja, jer primena samo jednog ne daje dovoljno pouzdane podatke. često se u praksi koristi Štrajfov (Streif-ov) indeks, tab.10, koji se računa po formuli:
I = čvrstoća, N/cm2 / [index JS* testa (1-10)
x sadržaj suve materije (°Brix)] * JS – jodno-skrobni test
Za svaku sortu i region gajenja potrebno je da se izrade tablice sa vrednostima pojedinih pokazatelja zrelosti. To u Srbiji još nije sprovedeno, a očekuje se u narednih desetak godina.