Bolesti u jabučnjaku i nove sorte jabuka

Bolesti u jabučnjaku nanose velike štete. Nauka se bori da razvije sorte koje su više otporne na bolesti Čadjava krastavost (Venturia ineaqualis (Cooke) Wint.) i Erwinia amylovora. Ispitivanja su vršena na podlogama i određenim sortama jabuka. Rezultati su tu.

Biološke i proizvodne osobine sorti jabuke otpornih na Čadjavu krastavost

Đorđević Boban, Vulić Todor, Đurović Dejan, Milatović Dragan, Zec Gordan, Radović Aleksandar

Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Institut PKB Agroekonomik, Beograd

U periodu 2011-2012. godine, na imanju manastira Žiča, proučavane su osobine 11 sorti jabuke  otpornih  na  čađavu  krastavost:  Diskaveri,  Vilijams  prajd,  Hibrid  25/63,  Prima,  Šampion, Revena, Remura, Topaz, Florina, Enterprajz i Goldraš. Kao standard je korišćena sorta Ajdared, kao najviše gajena sorta jabuke u Srbiji. Ogledni zasad podignut je u jesen 2010. godine, sadnjom na rastojanju od 3,5 x 1,25 m. Cilj rada je bio ispitivanje proizvodnih i bioloških svojstava novijih sorti jabuke otpornih na čađavu krastavost u ekološkim uslovima centralne Srbije.

Proučavane su sledeće osobine: 

• fenološke (vreme cvetanja i berba),
• vegetativni  potencijal (površina  poprečnog  preseka debla, broj i dužina letorasta), 
• generativni potencijal (broj cvetnih pupoljaka i cvetova po stablu, procenat zametanja, broj plodova po stablu, prinos po stablu i jedinici  površine), 
• fizičke i hemijske osobine plodova.

Najranije cvetanje nastupalo je kod sorti Vilijams prajd i Remura, a najkasnije kod sorti Revena i Florina. Statistički značajno veću bujnost u odnosu na standard imala je sorta Topaz.

Najveći generativni potencijal imale su sorte: Goldraš, Remura, Prima i Enterprajz, pri čemu su sorte Remura i Goldraš ostvarile značajno veći  prinos po stablu (8,9kg i 9,4kg) i jedinici površine (20,3t i 21,4t) u odnosu na sortu Ajdared. Najveću krupnoću ploda imale su sorte Vilijams prajd i Topaz, čija je prosečna masa (208,6 g i 178,7 g) bila značajno veća u odnosu na standard sortu.

Bolesti u jabučnjaku i nove sorte jabuka

Proizvodnje karakteristike podloga jabuke tolerantnih na Erwinia amylovora

Beber Matjaž, Donik Biserka Sadjarski center Maribor, KGZ zavod Maribor

U periodu od četiri godine (2008-2012) u Voćarskom centru Maribor  proučavane su na Erwinia amylovora tolerantne podloge sledećih serija: JTE – E,  i H (Češka), Suporter 1, 2, 3 i 4 (Nemačka), P16 i P22 (Poljska), Geneva 16 i 4013 (SAD) i kao kontrola standardna M9 i holandski klon M9 T337. Cilj testiranja je bio pronaći podlogu koja je po agrotehničkim svojstvima bolja od M9 i T337. U ogledu su bile upotrebljene tri sorte ‘Dalinbel’, ‘Fudži’ i ‘Zlatni delišes’. Proučavane su sledeće osobine: rast (obim debla, godišnji prirast grana, broj korenovih izdanaka i propadanje voćaka) i rodnost (broj cvetnih pupoljaka, krupnoća plodova, i prinos).

Bolesti u jabučnjaku

Najviše voćaka je propalo na podlogama P16  i JTE – G, a propadanje na podlozi P22 zavisi od sorte koja je kalemljena. Broj korenovih izdanaka zavisi od podloge i sorte kalemljene na podlogu. Po rastu podloge su podeljene u četiri grupe: podloge koje rastu snažnije od M9 (Suporter 1 i JTE – H), podloge sličnog ili nešto jačeg rasta od M9 (G16 i Suporter 2), podloge sličnog ili nešto slabijeg rasta od M9 (T337, CG4013 i P22) i podloge koje su slabijeg rasta od M9 (JTE – G, JTE – E i P16).

Na osnovu početne rodnosti podloge su podeljene u tri grupe: podloge koje u početku rode više od M9 (G16, Suporter 1 i JTE – H), podloge slične rodnosti kao M9 (T337, CG4013 i Suporter 2) i podloge slabije rodnosti od M9 (JTE – G, JTE – E i P16). Podloge G16, Suporter 1 i JTE – H su po agrotehničkim svojstvima bolje od M9 i zbog svoje tolerantnosti na Erwinia amylovora zanimljive za proizvodnju.