Bolesti u voćnjaku napadaju – vreme je zaštite

Voćarstvo je grana poljoprivrede koja je mnogima donela veliki prihod. Cene su promenljive, ali ima sezona kada je profit dovoljan da nadoknadi i lošije godine. Voćari moraju uložiti napor da u berbi ostvare bogat rod. Brojne su bolesti koje napadaju voćke i plodove i zato Vam predstavljamo najčešće bolesti.

Najčešće bolesti u voćnjaku

U povoljnim klimatskim uslovima čađava krastavost ploda (Venturia inequalis) je najopasnije oboljenje jabuke, jer utiče na prinos i tržišnu vrednost plodova. Gljiva prezimljava na opalom lišću u voćnjaku. Vlaženjem opalog lišća u proleće, dolazi do oslobađanja prezimelih spora koje nošene vetrom dospevaju na list i cvet. U kapi vode klijaju i ostvaruju infekciju. Posle perioda inkubacije pojavljuju se simptomi na delovima cveta i mladom lišću u vidu tamnozelenih pega. Na plodovima se formiraju mrkozelene ili sive pege u vidu kraste. Tkivo ispod pega prestaje da raste, pa dolazi do deformacije ploda i pojave pukotina.

Najuspešnija zaštita od ove bolesti je preventivna, te je neophodno fungicide primeniti već od faze “mišjih ušiju” pa sve do kraja opasnosti od primarnih infekcija. Na početku vegetacije preporučuju se fungicidi koji imaju dobro delovanje na nižim temperaturama. U cilju smanjenja opasnosti od razvoja rezistencije patogena, koristiti fungicide različitog mehanizma delovanja, često u kombinacijama sa kontaktnim preparatima. Kombinacija preparata na bazi aktivne materije kresoksim-metil (deluje i na prouzrokovača pepelnice) i preparata na bazi kaptana, folpeta, mankozeba ili hlortalonila, pokazala se u praksi kao uspešna tokom perioda primarnih infekcija.

Pepelnica jabuke (Podosphaera leucotricha) je posle čađave krastavosti najčešća bolest jabuke. Oštećuje list i letoraste i dovodi do direktnih šteta u prinosu. Gljiva prezimljava u pupoljcima koji su zaraženi od prethodne vegetacije. Kada se ovi pupoljci otvore na njima se razvije gljiva i formira spore. Nošene vetrom, spore dospevaju na mlado lišće, jer se zdravi pupoljci pre otvaraju od zaraženih. Na zaraženim listovima formira se bela ili pepeljasta prevlaka, koja u stvari predstavlja reproduktivne organe gljive. Listovi su vrlo osetljivi nekoliko dana nakon pojave iz pupoljaka. Ako se zaraze cvetovi, oni se dalje NE mogu razviti u plod.

Pepelnica se razvija u uslovima suvog i toplog vremena. Za ostvarivanje zaraze nije neophodna kap vode kao kod čađave krastavosti. Ako je lišće u uslovima kiše veoma vlažno, neće doći do infekcije. Neophodno je rezidbom ukloniti zaražene “bele grančice”, a u toku vegetacije ukloniti zaražene mladare. Ove mere pomažu ali je neophodna primena fungicida. Preparati iz grupe triazola, strobilurina, anilinopiridina zatim preparati na bazi aktivne materije dinokap i dr., uspešno suzbijaju patogena.

Bolesti u voćnjaku

Kovrdžavost lista (Taphrina deformans) je jedna od najznačajnijih bolesti breskve. Razvojem oboljenja dolazi do prevremenog opadanja lišća što se odražava na slabiju rodnost. Gljiva prezimljava na kori grana. Ako rano u proleće nastupi prohladno i vlažno vreme, dok je breskva u fenofazi bubrenja i otvaranja lisnih pupoljaka, spore klijaju i inficiraju mlade listove. List je osetljiv samo u ovom kratkom periodu jer lisno tkivo brzo postaje otporno prema patogenu. Simptomi oboljenja se pojavljuju nakon mesec dana od ostvarene infekcije u vidu kovrdžanja i deformacije lista.
Bolest se uspešno suzbija fungicidima koji se primenjuju u vreme mirovanja vegetacije i u rano proleće pre bubrenja pupoljaka.

Šljiva je kod nas vodeća voćna vrsta. Razne bolesti i štetočine šljivi smanjuju prinos i samu upotrebnu vrednost ploda, tako da sa zaštitom treba početi na vreme. Rogač (Taphrina pruni) uglavnom napada domaću sortu Požegaču, a sprečava se isključivo plavim prskanjem u proleće.

Prvo prolećno prskanje obaviti pre pucanja pupoljaka preparatima na bazi bakra.

Biljna kultura	Fenofaza	Bolest	Suzbijanje
Jabuka	Bubrenje pupoljaka	Čađava krastavostPepelnica	preparat na bazi bakraa.m. dinokap
Breskva	Zeleni uski listići“tri inličasta listića”	Kovrdžavost lista	a.m. kaptan iliditianon ili hlorotalonil
Šljiva	Bubrenje pupoljaka	Sušenje cvetova i rodnih grančica Monilia sp.	preparat na bazi bakra
Višnja, trešnja	Rano prolećno prskanje	Sušenje cvetova i rodnih grančica Monilia sp.	preparat na bazi bakra

Prilikom primene bakarnih sredstava treba voditi računa o fazi razvoja voćaka, jer ukoliko vegetacija krene bakarni preparati mogu izazvati fitotoksičnost (ožegotine) na mladim listićima voćaka. Ovo posebno važi za koštičave vrste, breskvu naročito, koja je osetljiva na bakar.
Preporučena količina vode po jednom hektaru je oko 1.000 l, uz strogo poštovanje koncentracije sredstva koju preporučuje proizvođač (nalazi se na uputstvu preparata) uz obavezno korišćenje zaštitne opreme.

Milomir Maslaković, dipl. ing. zaštite bilja