Najnovije vesti
Početna » Voćarstvo » Brusnica biljka koja voli kiselija zemljišta

Brusnica biljka koja voli kiselija zemljišta

Brusnica biljka je drvenasta, zimzelena puzavica koja se za masovnu proizvodnju gaji uglavnom zbog komercijalne potrošnje. Prepoznatljiva je po plodovima bogatim antioksidansima, antocijanima i flavonoidima, kao i visokom nivou vitamina C; B vitamina; provitamina A; Ca; Mg; P; K; vlakana itd.

Ova biljka je izvor mnogih lekovitih, hranljivih i zaštitnih sastojaka, korišćenih u proizvodnji lekova, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji. Za 4-5 godina može dostići pun rod, koji u rodnoj godini iznosi 0.5-1.3 kg po jednoj biljci. Američka, ili pitoma brusnica je polegli zimzeleni žbun. Poseduje kožaste listove koji su preko leta tamno zeleni i sjajni, dok zimi,u periodu mirovanja gube hlorofil i postaju crveni. Cvetovi su delimično samooplodni, odnosno brusnica je stranooplodna voćka, pa bi trebalo saditi bar po dve sorte u zasade radi oprašivanja. Za gajenje brusnice nisu neophodni specifični uslovi. Normalan rast i razvoj ove voćke optimalan je na oceditim, strukturnim i rastresitim zemljištima čija je pH vrednost 4,2-5,2 (nešto kiselijim zemljištima). Na tlu čiji je pH veći od 5,2 potrebno je u jamiće pri sadnji dodati kiseli supstrat, a posađene biljke u tom slučaju, za nisku pH zemljišta, prihranjivati amonijum sulfatom. Obzirom na plitak korenov sistem, neophodno je prve godine po sadnji održavati vlažno zemljište, ali nikako da su zasadi suviše zabareni ili poplavljeni.

Brusnica biljka koja voli kiselija zemljišta

Sadnice brusnice sade se u pripremljene, pođubrene jamiće dubine 20-30 cm. Korektan razmak sadnje međuredno je 2,5 do 3 m, a u redovima 1 do 1,5 m. Na taj način potrebno je 2.666 do 4.000 sadnica po ha. Pošto američka brusnica obrazuje stolone, šireći se horizontalno i pokrivajući zemlju, poželjno je da se ugrade granične lajsne, čime bi se njen rast usmeravao u lejama, a ujedno bio omogućen nesmetan prohod mehanizacije i rad radnika.

Razvoj korova je izuzetno štetan za ovu vrstu. Najbolje se suzbija okopavanjem, plevljenjem i malčiranjem. Nakon sadnje sadnica korisno je zemljište prekriti tankim slojem peska, da bi se stoloni lakše ožiljavali. Tako ožiljeni živići formiraće lastare koji cvetaju i plodonose.Za brz rast mladih, jednogodišnjih izdanaka koriste se azotna đubriva. Pošto u drugoj i trećoj godini lastari rastu uspravno, preporučuje se značajno smanjenje korišćenja azotnih đubriva, a unošenje kompleksnih đubriva sa većim procentom fosfora i kalijuma. Radi održavanja dobrog stanja, kondicije i plodonošenja, narednih godina kod brusnice se orezuju dugi lastari, ali ostavljaju rodne grane. Nakon 2 do 3 godine brusnica uglavnom pokrije površinu leje na zasađenoj parceli, tako da nema potrebe za okopavanjem.

U uzgoju brusnice najveću opasnost predstavlja gljiva Phytophtora koja izaziva truljenje korena. Pegavost lista se raspoznaje po svetlocrvenim mrljama na listovima. Od štetočina javlja se voćni crv. Shodno tome trebalo bi primeniti adekvatno i pravovremeno tretiranje fungicidima i insekticidima.

Berba zrelih plodova obavlja se pre prvih jesenjih mrazeva. Potpuno zrele bobice su bordo, dok je seme braon boje. Plodovi dugo čuvaju svežinu, u zatvorenim posudama u frižideru svež ukus ostaje i posle dva meseca čuvanja. Bogatstvo lekovitih sastojaka u plodovima ove voćke omogućuje da bobice imaju antioksidantsko dejstvo, a poslednje analize pokazuju i antikancerogeno dejstvo u organizmu ljudi. Bilo da se koristi kroz osvežavajuće sokove, ili čajeve, brusnica je efikasan lek protiv bakterija, gljive kandide, a posebno kao preventiva više bolesti savremenog života čoveka. Zato je mnogi smatraju kao nedovoljno iskorišćen, a veoma dobar prirodni antibiotik za ljudsko zdravlje.

Mr Branko Tanasković

Pročitaj i ...

jabuka poljska izvoz jabuka

Sorta jabuke otporna na toplotni stres – HOT84A1

Visoke temperature nanose velike štete u voćnjacima, nova sorta jabuke otporna na njih!?