Cena mala ili otkupljivači krše dogovore …?

Cena mala za proizvođače višanja ove godine, opet? Nisu svi proizvođači nezadovoljni – kompanija “Nektar” plaća 65,00 dinara za kilogram višnje prve klase. Ostane i zarada proizvođačima. Da li ima i bolje?

Česta situacija u Srbiji tokom berbe višanja – otkupljivači ponude 60,00 dinara za kilogram, sutradan 50,oo dinara za kilogram a sledećih još manje. Mnogi uzgajivači višanja kažu – ne isplati i poseku voćnjak ili ostave plodove na voćkama neobrane. I tako prođoše sezone.

Stručnjaci savetuju da mehanizovana berba donosi zaradu – sa mašinskim načinom berbe višestruko povećavate produktivnost,smanjujete troškove radne snage i učešće cene koštanja branja u proizvođačkoj ceni. Neki voćari gaje višnje za konzum, ne samo sorte za industrijsku preradu. Sorta “Šumadinka” je rezultat nauke u Srbiji, Institutu za voćarstvo u Čačku. Odlikuje je dobra rodnost (čak do 20 tona po hektaru u punoj rodnosti i rodnoj godini (po uslovima klime idealnoj). Krupna, do 7 grama, je atraktivna za prodaju na tržnicama. Po dobroj ceni – bila je od 180,00 do 200,00 dinara za kilogram u maloprodaji. Za Rusiju je izvoze iz Gornje Trnave kod Topole, vlasnika Mome Vasiljevića, za 100,00 dinara kilogram (prve klase), 80,00 dinara za kilogram (druge klase).

Cena mala ili …

Kako to funkcioniše u Italiji? Na nju se ogledamo u voćarstvu, kako jabuka tako i ostalih voćnih vrsti.

Voćari u Forminjanu kraj Modene dugo se bave uzgojem višanja. Iskusni voćari rado koriste prednosti naučnih saznanja u voćarstvu, nove sorte, načine uzgoja, rezidbe, đubrenja, navodnjavanja … Koristi se i naizmenična rezidba – jedne godine mehanička, druge ručna.

Tako je i formiran ogledni voćnjak sa sortom Amarena del Rio. Na jednom hektaru je posađeno tri različita rasporeda:

•  4,0 m x 1,0 m (2.500 stabala / ha),

• 4,0 m x 1,5 m (1.600 stabala / ha) 

• 4,0 m x 2,0 m (1.250 stabala / ha)

Posle prvih pet godina prinosi su stabilni i iznose

 15 – 18 tona/ha  (2.500 stabala / ha),

13 – 15 tona/ha  (1.600 stabala / ha),

10 – 12 tona/ha  (1.250 stabala / ha),

Poseduju hladnjaču i pogon za preradu. Hladnjaču su koristili za svoje potrebe, sada su centar za celu regiju. Kvalitet proizvoda ih je preporučio za kanditorsku industriju kao i proizvođače sladoleda. Proizvode slatko – kiseli džem od višanja koji je tražen u specijalizovanim radnjama sa premium proizvodima.

Kako to realizuju? Sa prosečnim prinosom od 12 tona po hektaru, RUČNO branim plodovima postižu cenu na tržištu od 4 – 5 evra za kilogram! Bruto prihod je 50.000 do 60.000 evra po hektaru. Neto prihod je od 20.000 do 24.000 evra po hektaru. Uz mehanizovanu berbu to bi dostiglo 33.000 evra po hektaru! Deluje neverovatno, zar ne? Podelite sve cifre prihoda sa 3,5 (zbog razlike prosečnih plata u Italiji i Srbiji) i eto približno izračunate moguće dobiti za naše voćare, po hektaru.

Petar Jovičić