Cena niska, kvalitet ploda slab, otkup po 15 – 20 din/kg ?

Šljive su bile naš ponos, ali danas je njihova cena niska, kvalitet ploda slab i više od 70% roda će poslužiti za proizvodnju rakije. Koliko je isplativo gajiti šljivu u našim uslovima?

Davno su prošla vremena naših starih sorti – džanarika, požegača, šljiva ranka… Sada su tu Stenlej, Čačanska rodna, Čačanska lepotica… Rodilo je ove godine manje nego godinu pre, kažu za 40%? Otkup je bio za rane sorte po ceni od 15 dinara za kilogram, ali rusko tržište je stidljivo tražilo našu šljivu.

Prinosi su nekada bili 32 – 38 tona po hektaru, sada je i 20 tona po hektaru dobar rod ove godine. Sorta stenlej sada plaća cenu svojoj karakteristici da rađa u grozdovima i lako se širi bolest koju je prouzrokovao šljivin smotavac. Može se desiti i da rakija zato bude lošeg kvaliteta jer plodovi sada ubrzano opadaju.

Cena niska

Pokušavaju voćari da ponude šljivu direktno potrošačima po 40 dinara za kilogram putem interneta, ali je malo tržište koju oni mogu doseći. Svaki domaćin ima barem 10 tona na prodaju i to je velika količina za prodaju putem interneta. Tako ostaje samo da opet proizvode rakiju koja će na kraju ipak naći kupca, makar i po niskoj ceni. Barem može dugo da stoji i ne kvari se. Još ako odstoji u pravom buretu bolja je od viskija.

Pročitajte i: Sorta “Nada” novost u gajenju šljive

Preradiće mnogi šljivu u pekmeze, slatko i džemove, ali šta vredi bez velikih otkupnih kompanija – samo napraviti nova ulaganja u prerađivačku opremu i tražiti mesto na polici u supermarketu? Jedino ako ne pravite pekmez koji će biti drugačiji od ostalih u ponudi na tržištu (sa čokoladom, rumom, orasima…).

Sve u svemu, savremenim voćarima ostaje da postignu visoke prinose, smanje troškove obrade, zaštite i branja i tako ostvare neki profit. Ili da gaje borovnicu?

Petar Jovičić