Dunja mirisna za najveće sladokusce

Dunja mirisna kao u doba kada nismo žurili, a sve smo postizali. Zri od oktobra do decembra i prava je riznica korisnih materija. Zlatnožute boje, oporo kiselog ploda, ova voćka potiče iz jugozapadne Azije, a u stara vremena smatrala se znakom plodnosti i simbolom ljubavi i sreće. Plinije je kao o njenim “medicinskim vrlinama” govorio da štiti od urokljivog pogleda, a kod Grka i Rimljana bila je posvećena Veneri.

Kada je ukus, miris i aroma plodova u pitanju Leskovačka dunja nema konkurenciju! Delimično je samooplodna pa u zasadu treba da ima oprašivača koji je najčešće vranjska dunja ili narodski “dunjac”.

Dunja (Cydonia oblonga), voćka jeseni, žuto blago, prava je vitaminska bomba. Osim minimalne količine kalorija i masti, bogata je proteinima, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, a sadrži i mnogo taninskih materija i pektina. Od vitamina najviše ima vitamina C, ali i veliku količinu karotena (provitamina A), vitamina B1 i B2, kao i nijacina. Bogata je bakrom, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, gvožđem, sumporom, hlorom.

Dunja mirisna za najveće sladokusce

Dunja je jedna od najdeficitarnijih voćnih vrsta!

Nove bugarske sorte imaju vrlo krupne plodove, preko 450 g, jabučastog su oblika ploda, zlatno-žute boje. Plodovi su nakiselog ukusa, aromatični, sa malo kamenastih ćelija. Posebno se izdvaja sorta Trijumf čija masa ploda dostiže i do 900 g. Atraktivnošću, na i ovako deficitarnom tršištu za sveže plodove dunje, postiže izuzetno visoku i stabilnu cenu.

Razmak sadnje: 4 m x 2 m

Iako je dunja voćka toplijeg područja, može se gajiti na nadmorskoj visini do 800m, kasno cveta, u maju, te izbegava kasne prolećne mrazeve.

…Da se prošlost ne zaboravi, da budućnost pamti….

Dunja je stara srpska voćka poznata po svom specificnom mirisu, ukusu i tradiciji. Prva asocijacija je jesen i žuti plodovi naređani na starinskim ormarima naših baka. One su nekada znale da koriste bogatstvo koje dunja pruža. Kuvao se kompot, pravio džem, domaći sok i sad zaboravljena poslastica “sir od dunja” ili kitnikez.

V. Trandafilović, dipl.ing.

Leskovačka dunja (Cydonia oblonga “Leskovac”) predstavlja najkvalitetniju sortu dunje na ovim prostorima. Sazreva u oktobru mesecu i daje okruglast plod mase oko 250 g prepoznatljive žute boje. Prepoznaje se po ispučenju kod peteljke ploda. Prodornog je i jako prijatnog mirisa. Meso ploda je čvrsto i sočno. Dobro podnosi skladištenje više meseci.

Vranjanska dunja (Cydonia oblonga “Vranja”) je kruškastog oblika zlatno – žute boje. Plodovi su jako krupni, do 600 g. Potiče sa iranskih planinskih predela i jako je izdržljiva sorta. Sorta je samooplodiva, a koristi se i za oprašivanje Leskovačke dunje

PSSS Srbija