Najnovije vesti
Početna » Voćarstvo » Dunja u voćnjaku, plantažni zasadi su isplativi?

Dunja u voćnjaku, plantažni zasadi su isplativi?

dunja

Bliži se vreme sadnje i treba da obratite pažnju koje voćne sadnice izabrati jer dunja  u voćnjaku može doneti dobar prihod.

Koju izabrati?

Savetuje Vas Marković Boban, PSSS Srbija. Dunja je jedna od najcenjenijih voćnih vrsti kako za preradu u domaćinstvima i industriji tako i za potrošnju u svežem stanju. Preradom se spravljaju slatka, kompoti, sokovi a u poslednje vreme sve je izraženiji trend potrošnje rakije dunjevače. Iz tih razloga sa nekih sadnji koje su bile u okućnicama, počinje sve više da se gaji u plantažnim zasadima.

Karakteriše se poznim cvetanjem (početak maja) koje smanjuje opasnost od poznih prolećnih mrazeva a sa tim može da se gaji i u rečnim dolinama i u mikro-depresijama, rađa obilno i svake godine… Voćna vrsta je koja ima krupne plodove čime je berbe olakšana, berba je produžena i traje 15-tak dana.

Dunja u voćnjaku, plantažni zasadi su isplativi?

dunja kraljica kada brati dunju dunja novi zasadi prihrana dunje

Sortiment dunje globalno gledano nije veliki, oko 500 sorti, stim što je u proizvodnim zasadima u svetu zastupljeno stotinak. Kod nas je to nekih 5-6 sorti i to su:

  • Leskovačka kao najzastupljenija i karakteriše se krupnim plodovima oko 250 grama i sazrevanjem u prvoj polovini oktobra. Plod je limun- žute boje, sa čvrstim i kompaktnim mesom žućkaste boje, prijatne arome i kiselkastog ukusa. Delimično je samooplodna pa u zasadu treba da ima oprašivača koji je najčešće vranjska dunja ili narodski ,”dunjac,,. Karakteristika je da ima stablo srednje bujno dobro otporno na mraz i sušu.
  • Vranjska dunja ili u narodu poznatija kao “dunjac” karakteriše se krupnijim plodovima od leskovačke, malo kasnijom berbom i jednom u praksi izraženom osobinom da je od leskovačke puno otpornija na Erviniju. Međutim, kao sorta zbog priličnog broja kamenih ćelija manje je zastupljena samostalno već kao oprašivač leskovačkoj
  • Morava je sorta stvorena u institutu u Čačku krajem 80-ih. Plod je krupniji od leskovačke, mase oko 300 gr limun žute pokožice sa sočnim polučvrstim mesom koje je kiselkastog ukusa pa je pogodna i za konzumnu upotrebu a ne samo za preradu. Cveta oko 5 dana pre leskovačke i samooplodna je sorta ali je poželjno da ima oprašivača. Stablo je srednje bujno sa dobrom i redovnom rodnošću.

Pročitajte i: Dunja investicija

Dunja u voćnjaku

Od ostalih sorti koje se gaje kod nas možemo istaći par sorata koje su selekcionisane u Bugarskoj, u Plovdivu i to su:

  • Trijumf,
  • Asenica i
  • Hemus

i one se karakterišu krupnim plodovima mase 300-350 grama, kruškolikog oblika i one su samooplodne sem Hemusa koji je samobesplodan i obavezno traži oprašivača. Vreme zrenja im je oko leskovačke pa do deset dana kasnije (Trijumf). Kod ovih sorti je problem širenja jer se ne nalaze na sortoj listi za umnožavanje.

Treba pomenuti i sortu Šampion koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr., kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome ali sa jednom manom koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi  bolje podnose veći sadržaj kreča tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji koren i odlikuju se boljom rodnošću.

Pročitaj i ...

maline donose zadruga arilje sorte maline malina fertodi malinin prstenar

Sorte maline i njihova ekonomska isplativost – Polana

Rađaju od juna do otobra, orezivanje tokom jeseni se obavlja trimerom!