Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Vrste i formiranje krune. Kod slabo bujnih sorti višnje na sopstvenom korenu (kao što je oblačinska višnja) najčešće se primenjuje modifikovana piramidalna kruna malih dimenzija. Posle rezidbe zaštita! Evo i kako teče proces formiranje krune višnje po godinama razvoja. Savetuje Vas dipl. ing. Dejan Jocić, PSSS Jagodina .
U prvoj godini formiranje krune u fazi bubrenja pupoljaka višnje treba precizno prekratiti posađene sadnice na visinu od 120 centimetara, neposredno iznad predviđenog pupoljka iz kojeg razvijeni mladar treba da bude produžnica debla.
Kada mladari dostignu dužinu od 15 do 20 centimetara biraju se oni pogodni za skeletne grane. Ostale mladare treba otkloniti iz osnove ili pincirati. Kada ostavljeni mladari dostignu dužinu od 50 – 60 centimetara treba ih poviti pod uglom od 30 do 45 stepeni. Ukoliko se ova mera izostavi u ovom periodu, nije kasno da se uradi narednog proleća, najbolje u fazi cvetanja.
U drugoj godini formiranje krune višnje se radi tako da se produžnica prekraćuje radi dobijanja grana druge stalaže na 90 do 100 centimetara iznad poslednje gornje ramene grane kod bujnih, a kod slabije bujnih sorti višnje na 70 do 80 centimetara. Ukoliko voćka višnje ima slabiji porast, primenjuje je oštrija rezidba uz vođenje računa da najjača grana bez obzira na položaj mora biti produžnica. Razvođenje ramenih grana u drugoj godini može da se uradi i makazama odnosno rezidbom na “gornji pupoljak”. Za mladare druge etaže ostavljaju se po tri mladara koji su najbolje raspoređeni po prostoru.
U trećoj godini, ukoliko su grane druge etaže slabo razvijene treba ih prekratiti na dužinu od pet do deset centimetara i njihovo formiranje izvoditi isto kao i kod slabih grana prve etaže.
PREPORUKA PIS SSRBIJA
Po završetku rezidbe, proizvođačima se preporučuje tretman koji za cilj ima dezinfekciju rana nastalih rezidbom i smanjenje infektivnog potencijala prouzrokovača pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), monilioza (Monilinia spp), bakterioza.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje, da pre pucanja pupoljaka izvrše tretman u najtoplijem delu dana, pri temperaturama iznad 5 °C.
Za tretman se preporučuje primena nekog od fungicida na bazi bakra:
-Cuproxat (a.m. bakar-sulfat) 0,2-0,35% ili
-Bakarni oksihlorid 50 (a.m. bakar-oksihlorid) 0,75% ili
-Everest (a.m. bakar-hidroksid) 0,6%.
U cilju suzbijanja prezimljujućih formi štetočina, fungicidima na bazi bakra preporuka je da se doda preparat na bazi mineralnog ulja:
-Galmin ili Galmin 800 – u koncentraciji 3-4% (za šljivu) ili
-Nitropol S – u koncentraciji 1,3% (za trešnju).
