Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Hibridi koji su bolji od svojih roditelja. Malina i kupina ukrštaju se za dobijanje brojnih novih vrsta voćaka. Njihovi hibridi tayberry i boysenberry najpoznatiji su jer se odlikuju krupnim plodovima i dobrim nutricionističkim osobinama, čak boljim od roditelja.
Tayberry
Hibrid maline i kupina stvoren u Škotskoj i priznat 1979. Ime je dobijo po Škotskoj reci Tay. Tayberi je listopadni žbun visine do 2 m, sa više trnovitih izdanaka iz zemljišta slično malini. Listovi su lekoviti, kao i kod roditeljskih biljaka (za oboljenja usne duplje i lečenja proliva). Plodovi se stvaraju na dvogodišnjim izdancima, a na rod dolazi u drugoj godini nakon sadnje. Sazreva od početka jula do sredine avgusta meseca, a nekada i duže. Plodovi se stvaraju u grozdovima od 5-7 komada. Žbunovi su otporni na bolesti pa su pogodni za organsku proizvodnju. Uspeva na svim tipovima zemljišta, otporan je na niske temperature i sušu. Samooplodan je i ne traži oprašivače.
Plodovi su vrlo krupni, izduženi, konusnog oblika, dugi do 5 i pri vrhu široki oko 2cm, tamno crveni kad potpuno sazru. Sočniji, slađi i aromatičniji su od maline. Sadrže velike količine vitamina C i vitamina B kompleksa, puno antioksidanasa, karotena, tokoferola, lutein, zeaksantin, puno bioflavonoida i dijetetskih vlakana, belančevina, ugljenih hidrata, šećera i nimalo masti. Imaju i znatnu količinu makro i mikro elemenata, od kojih se posebno izdvajaju veće količine gvožđa, cinka i mangana. Zbog toga imaju veoma velika lekovita svojstva i štite organizam od oštećenja koje može izazvati rak. Plodovi se koriste u svežem stanju i za preradu u sokove, kompote, džemove, sladolede i dr. Odlično se zamrzavaju i smrzavanjem ne gube ništa od svojih prehrambenih vrednosti.
Hibridi koji su bolji od svojih roditelja
Boysenberry
Boysenberry dobijen je ukrštanjem maline, kupine i logenberry-ja (hibrida). Stvoren je u Kaliforniji. Žbunastog je rasta sa više izbojaka bez trna, dobrog porasta i najbolje se gaji u špaliru.
Orezuje se kao malina, veoma otporna i slabo zahtevna vo?na vrsta. Plodovi su vrlo krupni, konusnog oblika dugi nekoliko cm, tamno puprurnoljubičaste boje.
Po ukusu su vrlo slični malini i divljoj kupini, zbog čega su vrlo traženi u zapadnoj Evropi, gde se plod divlje kupine izuzetno ceni zbog svojih osobina. Sočni su i slatki, izražene arome, slabo oporog ukusa kao i divlja kupina, vrhunskog kvaliteta. Sazreva od sredine jula i tokom celog avgusta. Sadrži ista lekovita svojstva kao malina i kupina.
Veoma su bogati antocijanima koji deluju kao antioksidansi kao i vitaminom C. Dvostruko su bogatiji antioksidansima od borovnice (prema ORAC), deluju antikancerogeno, antivirusno i antibakterijski. Zbog sveka ovoga počinje da se gaji na velikim površinama. Plod se koristi u svežem stanju i u preradi sokova, sirupa, vina, kolačima, u jogurtu i dr.
Odlično se zamrzava pa može biti i veoma aktuelan u otkupu. Ovo bi trebalo da bude veoma perspektivna voćna vrsta za gajenje.
